Извоз у Чешку једина свијетла тачка

БАЊАЛУКА - Без стратешких економских реформи и подршке домаћим произвођачима позиција БиХ у глобалној трговини остаће незавидна, са сталним растом трговинског дефицита и смањеном привредном стабилношћу.

Закључак је то Одјељења за макроекономску анализу (ОМА) Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ које је под лупу ставило податке о спољнотрговинској размјени за прошлу годину.

Анализа показује да је земља наставила да се суочава са структурним изазовима иако постоје позитивни трендови, попут диверсификације трговинских партнера и раста појединих  сектора.

У документу је наведено да су домаћи извозници 2024. године забиљежили пад пласмана робе и услуга на ино-тржиште за 3,7 одсто, док је увоз истовремено порастао за 3,2 одсто у односу на годину прије, што је довело до повећања спољнотрговинског дефицита за 13,7 одсто. Покривеност увоза извозом на годишњем нивоу износила је 56,1 одсто.

- Кључни фактори који су лани утицали на спољнотрговинску размјену БиХ су глобални економски трендови, свјетска економска ситуација, инфлација и рецесиони притисци који су имали директан утицај на потражњу за домаћим производима на међународном тржишту, док су се промјене у цијенама енергената, метала и сировина директно одразиле на извозно-увозне токове. Константан раст цијена, односно високе стопе инфлације узроковали су повећање у обиму размјене. Ниво раста обима размјене треба везати за раст цијена, а не за повећање физичког извоза и увоза - наведено је у анализи стручњака из УИО БиХ који подсјећају да је ЕУ и лани била најважнији партнер БиХ у спољнотрговинској размјени са удјелом од 73,1 одсто извоза и 59,2 одсто увоза.

Држава у коју је БиХ лани највише извозила била је Хрватска са 16,1 одсто удјела, слиједи Њемачка са 15,3 одсто и Аустрија са 9,8 одсто од укупног пласмана на ино-тржиште. Из групе земаља чланица ЦЕФТА региона БиХ је највише извозила у Србију и то 11,4 одсто.

У односу на 2023. годину највише је смањен извоз у Црну Гору и то за 13,6 одсто, у Италију 12,5 и Србију 11,9 одсто. Једини већи раст извоза забиљежен је у Чешку и то 42,1 одсто. У поређењу са 2022. годином забиљежен је такође раст пласмана у Чешку и то за 53,3 одсто, док је извоз у остале главне извозне партнере у 2024. години смањен.

Овакви трендови, наводи се у анализи, указују на потребу за стратешким мјерама које би подстакле извоз и смањиле зависност од увоза.

- Побољшање спољнотрговинског биланса захтијева координисане напоре свих  релевантних институција и привредних субјеката у земљи. Потребно је уложити значајне напоре у јачање домаће производње, повећање конкурентности и проналажење нових тржишта.  Уколико се не предузму конкретни кораци, земља ће се суочити с још већим економским изазовима у наредним годинама, уз даљу стагнацију извоза и повећање спољне зависности - истакли су из Одјељења за макроекономску анализу УИО БиХ. 

Савјетују и да је потребно радити на смањењу увозне зависности кроз подршку домаћој производњи и ефикаснијем коришћењу ресурса.

ПРОИЗВОДИ

Детаљна анализа по врстама производа показала је да је сектор прерађивачке индустрије задржао доминацију у извозу, посебно производи од метала,  машине и опрема, те дрвни производи.  Од десет најважнијих извозних група производа само двије групе су оствариле раст пласмана, електричне машине и опрема за 5,5 одсто, те алуминијум и производи од алуминијума за свега 0,8 одсто. Највећи пад извоза у 2024. години у односу на годину раније забиљежен је код групе производа минерална горива, минерална уља и производи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.