Хрватска плаћа милионе за српску робу

БАЊАЛУКА - Република Српска остварила је најбољи деветомјесечни спољнотрговински резултат робне размјене у посљедње три године, што показује да је домаћа привреда засад успјела да добрим дијелом превазиђе све кризе и изазове на глобалном тржишту.

То откривају најновији прелиминарни подаци Републичког завода за статистику Републике Српске, као и упоредни подаци са ранијим периодима. Покривеност увоза извозом побољшана је са 68 одсто (2024) на 70,9 у 2025. години -највиши ниво од 2022. Преведено, извоз је током ове године покрио додатних 113,5 милиона марака увоза више него лани.

Према подацима овог завода, обим робне размјене Републике Српске са иностранством у првих девет мјесеци ове године достигао је око 9,55 милијарди марака, што представља раст од 4,5 одсто у односу на исти период прошле године. Ово је први пут од 2019. да је обим робне размјене у првих девет мјесеци премашио границу од 9,4 милијарде марака.

Извоз је износио око 3,96 милијарди марака (раст од седам одсто у односу на период јануар - септембар 2024), док је увоз остварио раст од 2,7 одсто и износио 5,58 милијарди марака. Ова разлика у расту довела је до смањења спољнотрговинског дефицита на 1,62 милијарде марака.

Структура извоза показује да је 59 одсто робе из Републике Српске пласирано на тржишта Европске уније (вриједност око 2,35 милијарди марака, раст 7,1 одсто). Регионални партнери из ЦЕФТА и са западног Балкана чине додатних 30 одсто. Посебно је важно што просјечна максимална удаљеност извозних тржишта тренутно износи око 850 километара, чиме су смањени и трошкови транспорта.

Гледано појединачно, Србија је и даље највећи партнер - у ову земљу извезена је роба вриједна више од 880,6 милиона марака (раст 7,1 одсто). Хрватска је, међутим, процентуални рекордер: привредници из Републике Српске извезли су у ову сусједну земљу 20 одсто више робе него 2024, односно за 97 милиона марака (са 489 на 586 милиона). Република Српска са Хрватском има позитиван робни биланс од чак 266 милиона марака - више него са било којом другом земљом.

Када је ријеч о Словенији, забиљежен је раст извоза за пет одсто. Упркос тешкој економској ситуацији у Њемачкој, домаћи привредници успјели су да пласирају робу и на то пољуљано тржиште, чак повећавши извоз за око седам одсто у односу на прошлу годину. Позитивни резултати остварени су и са Аустријом, Италијом и Црном Гором. Охрабрује чињеница да финални производи чине више од 70 одсто извоза у поменуте земље.

Влада Републике Српске очекује да ће до краја године покривеност увоза извозом прећи 72 одсто те да ће извоз премашити 5,28 милијарди марака на годишњем нивоу, док би дефицит могао пасти на мање од 2,15 милијарди.

Забиљежен је и пад извоза у неке од земаља: у Кину за 50  одсто (на свега 2,94 милиона марака), у Бразил за 10, а у Русију за око 30 одсто (због санкција и рата у Украјини). Ове три земље, чланице БРИКС-а, заједно чине мање од 0,5  одсто укупног извоза Републике Српске, па пад није имао значајнији утицај на коначни биланс.

ПОГЛЕД КА КИНИ

Иако Кина представља друго по величини свјетско тржиште, извоз Републике Српске у ову земљи остао је и даље симболичан. Економисти то објашњавају проблемима са логистиком, јер нема редовних бродских или жељезничких линија из лука у Плочама или Ријеци ка Шангају. Стога транспорт преко средњоевропских лука траје 35-45 дана, што повећава трошкове за 25-30  одсто. Ипак, постоје одређени позитивни сигнали - у септембру ове године потписан је меморандум о сарадњи између Привредне коморе РС и Шангајске трговинске коморе, а планирано је отварање представништва у Чонгћингу 2026. Први контејнер са пелетом из Приједора већ је отпремљен у октобру  - симболичан, али охрабрујући почетак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.