Храна из увоза кочи домаћу производњу

БАЊАЛУКА - Вриједност продаје производа пољопривреде, шумарства и рибарства у Српској у четвртом кварталу прошле године износила је 107,9 милиона КМ и мања је за 12,3 одсто у односу на исти период 2023, а разлог је, према ријечима произвођача, пад стандарда, због чега купци мијењају навике, односно пазаре мање количине и храну слабијег квалитета која долази из иностранства. 

Према подацима Републичког завода за статистику, највише новца слило се од продаје производа шумарства и то 48,95 милиона марака те сточарских производа који су донијели 33,49 милиона КМ. 

Подаци показују да је укупна вриједност откупа и продаје производа пољопривреде, шумарства и рибарства у четвртом тромјесечју прошле године износила више од 163 милиона марака, од чега се 55,41 милион односио на откуп од породичних пољопривредних газдинстава и он је већи за 34,2 одсто у односу на годину раније.

Статистичари су израчунали да су највећи удио у укупном откупу имали сточарски производи и то 32,84 милиона марака, док је вриједност откупа воћарских и виноградарских производа износила око 2,78 милиона КМ. 

Већи откуп, а мању продају у четвртом кварталу прошле године на својој кожи осјетили су и ратари. Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић казао је за "Глас Српске" да је, како су дани прошле године одмицали, цијена поврћа падала, али и продаја, на шта је утицало више фактора. 

- Због увозног поврћа већина наших производа пропада. Само је домаћег кромпира остало на хиљаде тона, јер потражња никад није била мања, а нема ни назнака за извоз, тако да су произвођачи кромпира тренутно најугроженији, јер суграђани купују овај производ из Албаније, Египта и Бјелорусије - казао је Илић додајући да је све извјесније да ће домаћи кромпир завршити на отпаду. 

С друге стране, у Српској је све тања понуда производа из пластеника јер, како каже, више неће нико тиме да се бави. 

- Највећи проблем је то што нема радника, сезонаца који би пољопривредницима помогли, а све с циљем наставка, евентуално проширења пластеничке производње - рекао је Илић.

Додао је да ће због тога у будућности парадајз, краставци, паприке и све остало из пластника бити у дефициту. 

Предсједник Групације удружења произвођача рибе у Привредној комори РС и директор компаније "Тропик рибарство" Зоран Тепић истакао је да производња у рибарству у односу на друге врсте меса није значајно расла због биолошких услова који су владали прошле године. 

- Потражња за шараном тренутно је већа од понуде, због чега је цијена расла. На раст потражње је, свакако, утицао и извоз, на који смо оријентисани више од  60 одсто.  Могли смо лани, посебно у посматраном периоду продати чак више, али нисмо могли произвести колико се тражило - казао је Тепић додајући да  је тренд да се тражи већи степен прераде, због чега је потребно више рибе. 

За килограм филета, према његовим ријечима, потребно је два до три, а за димљену и до три и по килограма живе рибе.  

- Купци све више траже готове производе, у смислу да их не требају чистити, већ да одмах могу на таву - рекао је Тепић.  

Сјетва 

Дарко Илић каже да је прољетна сјетва неизвјесна због нових поскупљења. 

- Само је цијена ђубрива на бази азота отишла за 25 одсто. Уреа је изашла на 1.200 марака по тони, док је само прије пола године била око 900 марака. Да ли ће раст цијена репрометријала стати, тешко је сада прогнозирати - рекао је Илић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.