Грађани као продавци струје: Може ли овај европски модел заживјети у БиХ?

САРАЈЕВО – Док се у БиХ још увијек највише говори о томе колико је нових соларних електрана изграђено и колико ће их тек бити прикључено на мрежу, у Европској унији и земљама региона све више пажње привлачи једно друго питање – шта урадити са произведеном енергијом и како омогућити да она дође до што већег броја корисника.

Управо због тога Словенија од јула ове године уводи модел дијељења електричне енергије (energy sharing), док Србија кроз нови законски оквир уводи концепт активног купца електричне енергије.

На први поглед ријеч је о стручним и компликованим терминима, али суштина је заправо врло једноставна – грађанима и компанијама омогућава се да много активније учествују на тржишту електричне енергије.

Када соларна електрана може снабдијевати неког другог

Замислимо породицу која на крову куће има соларну електрану и производи више енергије него што јој је потребно. Данас се тај вишак углавном предаје у мрежу по унапријед дефинисаним правилима.

Нови словеначки модел омогућава нешто другачије. Власник соларне електране може свој вишак енергије уступити или продати другом кориснику – на примјер дјетету које живи у другом граду, родитељима, пријатељу или малом предузећу које нема могућност постављања властитих панела.

Наравно, електрична енергија физички не путује од једне куће до друге. Све се евидентира кроз обрачунски систем оператора мреже, који региструје колико је енергије произведено, колико потрошено и коме се одређени дио производње приписује.

На тај начин настаје својеврсно локално тржиште енергије између произвођача и потрошача, пише Capital.

Од потрошача до активног учесника тржишта

Србија истовремено иде корак даље кроз концепт активног купца електричне енергије.

До сада су компаније углавном имале двије улоге – или производе електричну енергију или је купују. Нови модел брише ту границу.

Активни купац може истовремено производити енергију из соларне електране, користити је за властите потребе, складиштити у батеријама, продавати вишак када су цијене повољне и прилагођавати своју потрошњу потребама тржишта.

Другим ријечима, компаније више нису само купци електричне енергије него постају активни учесници енергетског система.

То је разлог због којег су велики индустријски системи попут Линглонга и ХБИС-а међу првима препознали предности оваквог приступа. Властита производња енергије више није само начин смањења рачуна за струју, већ постаје дио пословне стратегије и повећања конкурентности.

Зашто је то важно за привреду?

Посљедњих година произвођачи електричне енергије из обновљивих извора суочавају се са новим изазовом. У сатима највеће производње соларних електрана цијене електричне енергије на тржишту често значајно падају, а повремено достижу и веома ниске вриједности.

То значи да електрана производи највише управо онда када је енергија најмање вриједна.

Модели попут дијељења енергије и активних купаца нуде дио рјешења за тај проблем.

Умјесто да се сав вишак енергије аутоматски продаје на берзи, произвођач може пронаћи директног купца. Компаније могу уговарати међусобну сарадњу, грађани могу дијелити енергију са члановима породице, а батеријски системи могу енергију сачувати за периоде када је потражња већа.

Резултат је ефикасније кориштење произведене енергије и стабилније пословање за инвеститоре и привреду.

Да ли је БиХ спремна за овакве моделе?

Иако се о овим концептима код нас још увијек релативно мало говори, одређени темељи већ постоје.

Енергетски закони у БиХ већ познају купце-произвођаче, односно прозјумере, а уведен је и концепт енергетских заједница које омогућавају заједничко кориштење обновљивих извора енергије.

 

То значи да правни оквир није потпуно стран оваквим рјешењима. Напротив, многи елементи који постоје у европским директивама већ су дјелимично уграђени у домаће законодавство.

Оно што још недостаје јесу детаљна тржишна правила која би омогућила једноставну размјену енергије између различитих корисника, јасне обрачунске моделе и активније укључивање батеријских система и агрегатора на тржиште електричне енергије.

Корак који ће прије или касније доћи

Како расте број соларних електрана, постаје јасно да будућност енергетике неће зависити само од нових мегавата инсталиране снаге.

Једнако важно постаје питање како ће се том енергијом трговати, ко ће је користити и на који начин ће произвођачи остваривати приходе.

Због тога модели попут дијељења енергије и активних купаца више нису само европски експеримент. Они постају саставни дио модерног енергетског тржишта.

И у БиХ се све чешће отвара питање да ли постојећи прописи могу пратити промјене које се већ дешавају у региону. У том процесу важну улогу имају и стручне организације попут УПЕОИ, које годинама указују на потребу развоја тржишних механизама који ће омогућити већу искориштеност обновљивих извора енергије.

Ако је прва фаза енергетске транзиције била изградња соларних електрана, онда би наредна фаза могла бити стварање система у којем ће грађани и привреда много слободније располагати енергијом коју производе. А управо ту почиње прича о активним купцима и дијељењу електричне енергије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.