Фото: илустрација
ГЛАМОЧ, БАЊАЛУКА - Надалеко познат по квалитету, гламочки кромпир закорачио је у нову еру захваљујући науци и најсавременијим технологијама, а доказ је огледна парцела на којој је засађено сјеме које је претходно у лабораторији очишћено од вируса.
Овај пројекат са Удружењем "Гламочки кромпир" спроводе надлежне институције у Републици Српској са партнерским организацијама с циљем да се додатно повећа квалитет и принос кромпира.
Предсједник Удружења "Гламочки кромпир" Синиша Шолак казао је да је прије десетак дана засађена оглeдна парцела сјеменом којe је очишћенo од вируса у лабораторији.
- Институт за генетичке ресурсе очистио је сјеме од вируса. Све то пратимо високим технологијама, сензорима и вјештачком интелигенцијом. И та технологија, са којом ми тренутно експериментишемо, на неки начин мијења агронома - казао је "Гласу" Шолак.
Појашњава да сада на парцели Гламочког поља имају засијано обично сјеме и оно које је очишћено од вируса.
- Пратимо упоредне параметре преко разних уређаја и већ сада су разлике очигледне. Поента је што је у лабораторији очишћено сјеме од вируса с циљем да се повећа продуктивност и принос, али и побољша квалитет - појаснио је Шолак.
Њихов план је, наглашава, да сјеме очишћено од вируса на гламочким надморским висинама засију и пореде са сјеменом којим иначе имају.
- Дакле, огледне парцеле су недавно засијане, а сада су већ разлике визуелно очигледне. Представници Института за генетичке ресурсе требало би у идућих седам до десет дана поново да дођу. Они ће донијети још садног материјала и правићемо анализе. Такође, посјетиће нас и представници Агромедитеранског института који ће мјерити отпорност кромпира на вирусе. Све то се институционализује - нагласио је Шолак и навео да ће коначне резултате имати на јесен када буде вађен кромпир.
Мирела Кајкут Зељковић из Института за генетичке ресурсе наглашава да је овај пројекат један велики искорак у науци.
- Како је наука важна за развој сваког друштва и заједнице, тако је и за унапређење наше укупне пољопривредне производње. Заједно са Удружењем "Гламочки кромир" ове године смо започели пројекат гдје смо четири комерцијалне сорте које су нам доставили произвели микропропагацијом безвирусни садни материјал и изнијели у поље. Очекујем да крајем ове седмице, тачније у петак, изађемо поново на Гламочко поље гдје ћемо преостали дио биљака које су из процеса акробатизације изашле да изнесемо у поље - казала је Кајкут Зељковић.
Додала је да ће након завршетка производног циклуса заједно са Технолошким факултетом из Бањалуке обавити анализу.
- Ту ћемо поредити квалитет, квантитет, морфолошке карактеристике кртола како бисмо утврдили постављену хипотезу, односно како би је потврдили, а то је да садни материјал произведен на овај начин и те како утиче на принос - наглашава Кајкут Зељковић уз закључак да је најважније што ће пољопривредници имати квалитетнији сјеменски и садни материјал, а на крају и што већи квалитет и принос.
Процедура заштите географског поријекла гламочког кромпира окончана је 2024. године, а уписом у Регистар географских ознака и имена поријекла, ова надалеко позната и многима омиљена намирница је и званично постала бренд.
Осим што ће се заштити географско поријекло и име, циљ Удружења "Гламочки кромпир" је био и смањење нелојалне конкуренције, јединствени тржишни наступ произвођача, развој пољопривредне производње, унификација понуде и развој локалне заједнице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.