Европа уводи четвородневну радну недјељу

Највећи свјетски пилот-пројекат четвородневне радне недјеље спроведен је у Британији у 61 компанији и донио је занимљиве резултате – чак 92 одсто фирми одлучило је да задржи овај модел и након шестомјесечног теста.

Белгија је понудила ову могућност својим радницима, а истраживања је било и у Њемачкој. Да ли би тај модел могао да заживи у Србији? Које професије би могле да „трпе“ ову промјену? Да ли би додатно продубио јаз између канцеларијског посла и рада на терену?

Белгија је прва земља Европске уније која је својим запосленима понудила могућност четвородневне радне недјеље.

Сви запослени имају законско право да од послодавца траже четвородневну радну недјељу, али то значи да исти број сати – 38 недјељно, треба да распореде у четири дана. Дакле, нема краћег радног времена за исти ниво прихода, и идеја је прије свега била да се људима омогући флексибилност.

У сусједној Холандији другачија је ситуација – тамо се ради 32 сата недјељно. Холанђани предност дају балансу између приватног живота и радног времена, и одлучују се за мањи број радних сати, без обзира на то што то евентуално значи и мање приходе.

Подаци, међутим, показују да Холанђани задржавају исти ниво продуктивности и кад раде краће, али поставља се питање о дугорочној одрживости таквог модела.

У Француској је одавно радна недјеља ограничена на 35 сати и запослени имају могућност да раде четири дана – а да ли то значи мању или исту плату, зависи од конкретног договора са послодавцима.

Неке земље у овим тестовима и експериментима иду и корак даље. Рецимо, на Исланду је раширенија пракса краћег радног времена за исту плату, јер се сматра да то може да дјелује мотивишуће и да је поента у квалитетнијем и ефикаснијем раду, а не у броју сати.

Пилот-пројекат у Британији

Највећи свјетски пилот-пројекат четвородневне радне недјеље спроведен је у Британији у 61 компанији и донио је занимљиве резултате. Чак 92 одсто фирми одлучило је да задржи овај модел и након шестомјесечног теста.

Смањен осјећај сагоријевања пријавио је 71 одсто запослених, 39 одсто каже да има мање стреса, а 37 одсто је осјетило побољшање физичког здравља.
И не само то – приходи компанија су порасли за чак 35 одсто у односу на исти период претходне године.

И њемачке фирме тестирале четвородневну радну недјељу

Када је прије двије и по године седамдесетак фирми у Њемачкој кренуло у експеримент са четвородневном радном недјељом, многи су сумњичаво вртјели главом. Штавише, њемачки политичари су били изразито против, тврдећи да никада ниједна привреда није порасла тако што су људи радили мање.

Међутим, двије и по године касније, 73 одсто фирми које су учествовале у експерименту истрајава у томе да њихови запослени имају три слободна дана недјељно, а да остварују исте или чак и боље резултате за исту или већу плату него раније.

Студија је показала да фирме које су учествовале у овом експерименту нису имале финансијске губитке, да је стрес запослених пао за 20 одсто, да су им побољшани здравствени резултати, као и да су поједине фирме примјетиле да имају знатно мање боловања.

Упркос томе, њемачки канцелар Фридрих Мерц и већина шефова њемачких корпорација изразито су против четвородневне радне недјеље, сматрајући да то није прави корак у тренутку када се Њемачка бори са економском стагнацијом и када болује од мањка квалификоване радне снаге.
С друге стране, заступници скраћеног радног времена истичу да управо дигитализација и шире коришћење вјештачке интелигенције помажу да се четвородневна радна недјеља много шире примјени у цијелој њемачкој економији.

У Србији се ради 41,3 сата недјељно, у ЕУ 36 сати

Према званичним подацима Европског статистичког завода за 2024, Холанђани раде просјечно 32,1 сат недјељно, Њемци 33,9, а радници у Србији 41,3 сата недјељно. Поређења ради, просјек Европске уније је 36 сати.
Подаци показују и да сваки четврти запослени у Србији ради више од 45 сати недјељно.

Заблуда да се мање ради

Адвокат Озрен Словић је, гостујући у Београдској хроници, рекао да је питање које професије могу да трпе овакав модел рада.
„Вјештачка интелигенција ће многе професије да убрза, олакша, уради неки административни дио и ту ће бити простора да обичан човјек ради много мање“, наводи Словић.

Сматра да су високообразовани профили, попут ИТ сектора, мјеста гдје је најприје могуће примијенити овај модел. У Србији постоји фирма која с успјехом на овај начин функционише – Микроелектроника.

„То је круг људи који покушава да се дигитализује и аутоматизује и да комуникацију међу запосленима убрза“, рекао је Словић.

С друге стране, тешко је замислити да малопродаја ради четири дана недјељно, истиче Словић, упозоравајући да би се направио још већи јаз међу онима који раде у канцеларији и на терену.

„Ни постојећа права радника и законодавни оквир нисмо у стању да заштитимо до краја, тако да није реално очекивати да ћемо дати још и један приде слободан дан запосленом. С друге стране, колико се брзо мијења технологија, постепено увођење тако нечега сигурно долази на ред“, закључио је Словић.

Пратиоци Инстаграм профила Београдске хронике одговарали су на питање шта би прије изабрали – четири радна дана, а исту плату или пет радних дана, а већу плату. Више од половине одговорило је да би радили четири дана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.