Енергетски изазови: БиХ касни за европским законодавством

ТРЕБИЊЕ - Усклађивање законодавства са пакетом прописа за електричну енергију, у чему БиХ касни, практично би деблокирало процес успостављања берзе електричне енергије и омогућило јаснији законски оквир за интеграцију са тржиштем Европске уније и земљама региона.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• БиХ касни са усвајањем прописа за тржиште електричне енергије
• Деблокада берзе струје могућа тек након усаглашавања са ЕУ
• ЦБАМ већ доноси финансијске посљедице
• Потребна велика улагања у нове енергетске капацитете
• Зелена транзиција шанса, али и изазов за регион

Ово је истакла шеф Сектора за електричну енергију у Секретаријату Енергетске заједнице Јасмина Трхуљ на панелу одржаном у оквиру Самита енергетике "СЕТ - Требиње 2026", који окупља инвеститоре, стручњаке и директоре електропривреда из региона.

Кључ у законским реформама

Током панела разговарано је о више тема, међу којима су батеријски системи, карбонске таксе и посљедице које нови европски механизми имају на електроенергетски сектор региона.

- Заједнички именитељ за сва та питања јесте доношење прописа који ће бити у складу са пакетом за електричну енергију, односно са правилима за интеграцију тржишта које су министри Енергетске заједнице, укључујући и министре из БиХ, усвојили 2022. године, уз обавезу да се до краја 2023. ти прописи пренесу у законодавство - рекла је Трхуљева.

Према њеним ријечима, БиХ тај пакет још није усвојила, иако је током претходне године било више иницијатива да се донесе закон који би регулисао тржиште електричне енергије на нивоу БиХ, рад регулатора и пренос електричне енергије.

Посљедице кашњења и ЦБАМ

Она је упозорила да кашњење у реформама већ има посљедице, посебно због примјене европског механизма за прекогранично опорезивање угљеника - ЦБАМ.

Говорећи о енергетској транзицији, Трхуљева је нагласила да су потребна велика финансијска средства, али да земље региона не треба да се ослањају искључиво на помоћ Европске уније.

Улагања и стабилност система

Током самита одржани су и панели који су, поред транзиције, били посвећени улагању у нове енергетске капацитете, што је неопходно како би електропривреде у региону остале стабилне и конкурентне.

Генерални директор "Електропривреде Републике Српске" Лука Петровић рекао је да ће технолошке промјене и развој вјештачке интелигенције утицати на тржиште рада у енергетском сектору.

Нагласио је да регион мора задржати сопствену производњу електричне енергије, повећавати капацитете и креирати заједничке политике развоја. Како је истакао, производња из термоелектрана биће све скупља, те ће се све више исплатити улагање у обновљиве изворе.

Зелена транзиција као шанса

Директор "Електропривреде Србије" Душан Живковић сложио се са Петровићем, наводећи да свијет тражи све више киловат-сати, због чега је неопходно доносити храбре одлуке.

Предсједник Одбора директора "Електропривреде Црне Горе" Милутин Ђукановић истакао је да зелена транзиција представља развојну шансу за регион, док је генерални директор "Електропривреде БиХ" Санел Буљубашић поручио да без стабилне производње нема ни стабилне државе.

- Око 80 одсто електричне енергије производимо из угља, али наши потенцијали хидроенергије, вјетра и солара су велики и спремни смо да градимо нове објекте - додао је Буљубашић.

Изазови

На једном од панела под називом "Енергетска транзиција западног Балкана: Изазови, реалност и пут до 2030/2050", истакнуто је да су системи за складиштење енергије, попут великих батерија, једна од најбржих инвестиционих опција у енергетском сектору, јер се могу реализовати за 12 мјесеци и да играју кључну улогу у стабилизовању мреже и бољем коришћењу обновљивих извора. Како је овом приликом оцијењено, компаније морају што више да раде на развоју таквих система да би било омогућено брже реаговање на промјенљиве захтјеве тржишта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.