Фото: Aрхива
БАЊАЛУКА - Да би смањили зависност од тржишних осцилација у цијенама струје и обезбиједили стабилно снабдијевање енергијом, становници и привредници у Српској све чешће се одлучују за уградњу соларних панела, што потврђују и у фирмама које се баве пројектовањем и постављањем ових система, од којих су поједине ове године имале чак дупло више посла него лани.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, од јануара до краја септембра ове године у БиХ су увезени соларни панели у вриједности од 103,7 милиона марака, што је нешто више него у истом периоду прошле године, када је тај број износио 97,4 милиона. Иако је Европа један од најгласнијих заговорника зелене транзиције, највише соларних панела у БиХ стиже из Кине, за које су ове године издвојена чак 100,2 милиона марака, док су из Њемачке увезени панели у вриједности од око 1,1 милион марака.
Савјетник у бањалучкој фирми "Еко технологије" Александар Гејак истакао је за "Глас" да интересовање за соларне панеле константно расте, јер грађани настоје да се ослободе осцилација на тржишту струје и обезбиједе стабилније снабдијевање.
- Цијена електричне енергије повремено расте па се људи осјећају сигурније када имају властити извор енергије. Финансијски моменат је значајан, јер се уштеда брзо осјети, а потражња расте и у урбаним и у руралним срединама - истакао је Гејак.
Он објашњава да се системи граде према потребама домаћинства и снази у киловатима те да се прије свега мора знати колика је просјечна годишња потрошња електричне енергије.
- Систем пројектујемо тако да задовољи све или дио потреба домаћинства. Ако се гради мрежни систем, панели се обично постављају на кров куће или помоћне објекте. Појединци који нису прикључени на мрежу опредјељују се за батеријске системе и тако постају потпуно енергетски независни - појашњава он.
Према његовим ријечима правна лица која граде соларне електране ради продаје електричне енергије најчешће постројења постављају на земљу, јер је то најисплативије рјешење.
- Физичка лица могу да граде системе искључиво за властите потребе. Љети, када производе више него што троше, вишак предају у мрежу, а зими их по потреби повлаче. То је законом дефинисано и омогућава им да рационалније користе произведену енергију - додаје Гејак.
Он наглашава да је потражња за соларним системима у овој години већа за више од 100 одсто у односу на прошлу те да су цијене уградње порасле у просјеку за десет одсто, због раста трошкова радне снаге и набавке опреме.
- За кућу у којој живи четворочлана породица, која се не грије на струју, потребно је најмање 5.000 KM за инсталацију система. Уколико се грију на струју, улагање износи око 16.000 марака. Са тако јачим системом могуће је произвести довољно енергије за све потребе домаћинства, док јавна мрежа служи само као резерва у случају квара или лоших временских услова - казао је он.
Гејак истиче да се инвестиција исплати за десет година, мада се у пракси показало да тај рок може бити и краћи, нарочито када дође до поскупљења струје.
Да је потражња у порасту потврђује и извршни директор фирме "Кинг" из Добоја Бојан Тодоровић, који каже да је усвајање закона о уговорима између крајњих купаца и електродистрибуције додатно подстакло грађане.
- У Добоју се посљедњих неколико мјесеци све више додјељују уговори који омогућавају обрачунску размјену енергије, што је подстакло физичка лица да уграде соларне системе без батерија - појашњава Тодоровић.
С друге стране директор предузећа "Етмакс" Синиша Максимовић каже да је прије двије године, када је цијена електричне енергије на тржишту била изузетно висока, потражња за соларним панелима била огромна.
- Сада је нешто слабија, али и даље има појединачних инвестиција, јер грађани знају да се дугорочно исплати - истакао је Максимовић.
Према подацима Управа за индиректно опорезивање БиХ је за девет мјесеци ове године извезла соларне панеле у вриједности од 2,355 милиона КМ. У истом периоду прошле године извоз је износио 5,282 милиона марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике