Домаћи грађевинци гасе мјешалице у Њемачкој

БАЊАЛУКА - Иако је за домаће фирме обезбијеђено 1.910 деташмана за рад у Њемачкој, од чега 506 припада Српској, привредници упозоравају на то да ће због вишегодишње кризе у њемачкој станоградњи и пада обима грађевинских радова значајан дио дозвола и ове године остати неискориштен.

Спољнотрговинска комора БиХ, у сарадњи са привредним коморама Републике Српске и ФБиХ, расписала је конкурс за додјелу деташмана домаћим предузећима за извођење радова у Њемачкој у деташманској 2026/2027. години. Од укупног контингента Српској је припало 506 дозвола, и то 222 за грађевинарство, 126 за изолатерство и 148 за остале дјелатности. Додатних 391 дозвола посебног контингента расподјељује се између фирми из ФБиХ и предузећа из Српске са већинским словеначким капиталом, а уколико их нема довољно, и осталим компанијама из БиХ.

Директор Сектора гранских удружења у Привредној комори РС Миле Петровић рекао је за "Глас" да се пад активности у њемачком грађевинском сектору већ одразио на кориштење деташмана, посебно у области грубих грађевинских радова.

- Највећи пад је у грубој градњи, док завршни радови, електроинсталације, фасаде и слични послови још имају континуитет, углавном због тога што се завршавају раније започети објекти. Међутим, ако не дође до опоравка станоградње и новог инвестиционог циклуса, проблеми ће се постепено прелити и на те фирме - истакао је Петровић.

СИТУАЦИЈА ЗНАТНО ДРУГАЧИЈА

За разлику од ранијих година када је контингент био потпуно искоришћен, па чак и премашиван, сада је, каже, ситуација знатно другачија.

- Некада смо користили и више од 100 одсто расположивог контингента, док је прошле године искоришћеност била око 60 одсто. Највећи пад је у зидарским, тесарским и армирачким радовима, док електро и машинске инсталације, бравари и заваривачи углавном задржавају обим посла - навео је Петровић.

Он очекује да ће и ове године искоришћеност бити приближно на истом нивоу, а као један од разлога наводи и недостатак квалификованих радника.

- Прије двије или три године деташмани су се користили готово у потпуности, али данас радници имају више могућности за одлазак у иностранство, како у земље региона тако и на тржиште ЕУ. Уз мањак послова у Њемачкој, додатни проблем је и недостатак стручне радне снаге у домаћим фирмама - рекао је Петровић.

Технички директор грађевинског предузећа "Враница" из Бањалуке Ненад Станишљевић каже да је стање на њемачком тржишту знатно погоршано.

- Геополитичка дешавања, прије свега рат у Украјини, довела су до успоравања, а затим и застоја станоградње у Њемачкој. То се највише одразило на фирме које се баве грубим грађевинским радовима, јер имају све мање посла и многе одустају од тог тржишта - рекао је Станишљевић.

Он је додао да инсталатерске и изолатерске фирме још одржавају пословање захваљујући раније уговореним пословима, али да је ситуација за класичне грађевинске компаније све тежа.

- Прошле године завршили смо један пројекат и од тада нисмо прихватали нове послове. Цијене радова падају или стагнирају, док трошкови расту, па је све теже остварити исплативост. Разматрамо да ли уопште наставити радове у Њемачкој - навео је Станишљевић.

Према његовим ријечима са сличним проблемима суочавају се фирме из цијелог региона.

- Бројне партнерске компаније из Хрватске већ су напустиле њемачко тржиште, а исти тренд видимо и код фирми из Србије. То није проблем само Републике Српске и БиХ, већ цијелог региона - рекао је он.

Подсјетио је да је "Враница" више од деценије пословала у Њемачкој, али да је обим ангажмана значајно смањен.

- У најбољим годинама имали смо око 50 радника ангажованих током цијеле године, док их је посљедњих година било највише двадесетак. За сада нисмо уговорили ниједан нови посао јер су понуђене цијене неприхватљиве. Дошли смо у ситуацију да су неки грађевински послови у Хрватској исплативији него у Њемачкој - поручио је Станишљевић.

КОРОНА

Миле Петровић је подсјетио да је прије пандемије било 2.000 деташмана, али је број смањен због слабијег кориштења током тог периода и од тада није враћен на ранији ниво.

Њемачка, према његовим ријечима, након тога није повећавала квоту јер није било потребе за већим бројем дозвола.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.