Дигитализација мреже кључ успјешне енергетске транзиције

ТРЕБИЊЕ - Енергетски сектор у БиХ улази у фазу снажне трансформације у којој раст интереса за обновљиве изворе прати све сложеније тржиште, па су кључни изазови не толико у преносној мрежи колико у економској исплативости, балансирању система и потреби за убрзаном модернизацијом.

Поручено је то на крају тродневног Самита енергетике у Требињу, који је окупио око 900 учесника из региона и шире, уз фокус на тему "Вјештачка интелигенција покреће и креира енергетску будућност региона". Током више панела разматрани су кључни изазови енергетске транзиције, посебно интеграција обновљивих извора, приступ мрежи и утицај нових тржишних правила. Учесници су указали да предстоји период интензивних инвестиција, али и прилагођавања регулаторном и економском оквиру, како би се очувала стабилност електроенергетског система.

• ИЗАЗОВИ

Извршни директор Електропреносa БиХ Цвјетко Жепинић поручио је да преносна мрежа у БиХ није била кључна препрека за прикључење обновљивих извора енергије, већ да су главни изазови дошли са тржишта и европских механизама.

 - Механизам ЕУ за прекогранично опорезивање угљен-диоксида и кретања цијена довели су до тога да је, уз нагли раст соларних електрана, овај бизнис постао мање исплатив - истакао је Жепинић.

Он је нагласио да зелена транзиција не може бити сведена искључиво на соларну енергију, већ да је неопходан шири приступ, уз веће ослањање на хидроенергију.

- Веће хидроелектране су исплативије и обезбјеђују стабилност система, јер имају обртне масе које недостају електроенергетској мрежи - навео је Жепинић.

Говорећи о складиштењу енергије, упозорио је да би и батеријска постројења могла да се суоче са сличним тржишним изазовима као соларна енергија, што би могло довести до изравнавања цијена на тржишту.

• СИСТЕМ

Када је ријеч о самом систему, Жепинић је поручио да капацитети за прикључење постоје и да до сада није било одбијања инвеститора.

- Сви су добили услове или уговор о прикључењу, без кашњења узрокованих преносном мрежом - рекао је он, додајући да се изазови на високонапонском нивоу рјешавају улагањима у модернизацију и уградњу нове опреме.

Посебан акценат стављен је на дигитализацију и аутоматизацију електроенергетске мреже као кључни одговор на све сложеније услове рада система.

Модератор панела Мирослав Николић истакао је да је данашњи електроенергетски систем значајно другачији у односу на ранији модел.

- Имамо двосмјеран ток енергије, потрошачи постају и произвођачи, а појављују се и нови елементи попут батерија и производње водоника, што систем чини много сложенијим - рекао је Николић.

Он је нагласио да су обновљиви извори по природи неуправљиви, јер зависе од временских услова, због чега систем мора бити способан да у сваком тренутку балансира производњу и потрошњу.

- Једини одговор је убрзана модернизација кроз дигитализацију, увођење сензора и напредних алгоритама који омогућавају праћење система у реалном времену и аутоматско реаговање - поручио је Николић.

Додао је да ће вјештачка интелигенција имати све већу улогу у управљању мрежом, анализи података и одржавању стабилности система.

Према његовим ријечима, електропривреде у БиХ већ су направиле значајан искорак у том правцу увођењем СЦАДА система, а сљедећи корак је надоградња напреднијим софтверским рјешењима.

• БОРБА ЗА МРЕЖУ

У фокусу једног од централних панела "Инвестиције у ОИЕ 2026: рекордни капацитети, нова правила игре и борба за мрежу" били су управо раст захтјева за прикључење, ограничења мреже и реалне могућности даљег развоја обновљивих извора у региону.

Учесници су сагласни да енергетски сектор улази у период интензивних инвестиција, али и прилагођавања новим тржишним правилима, како би се очувала стабилност система.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.