Декарбонизација би БиХ могла коштати милијарде

САРАЈЕВО - Примјена Механизма за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ) и система трговања емисијама (ЕТС) економију БиХ од идуће године у периоду од 2026. до 2030. године могло би коштати од 722 милиона КМ до чак 3,170 милијарди КМ, а зависно од модела који би се примијенио.

Ово се наводи у анализи коју је урађена на захтјев Министарства спољне трговине и економских односа БиХ уз подршку Делегације ЕУ у БиХ и техничку асистенцију ЕУ4Енергy пројекта.

Анализа је урађена на претпостављеним цијенама емисије ЦО2 које се крећу од 118,53 евра по тони до 147,22 евра по тони.

У првом сценарију у случају да се плаћа пуни ЦБАМ порез, а ЕТС не буде уведен, економија БиХ у периоду од 2026. до 2030. године остала би без 1,2 милијарде КМ. У овом сценарију највише би било погођено тржиште електричне енергије које би за производњу "прљаве струје" морало платити 737 милиона КМ. Овим сценаријом произвођачи жељеза и челика остали би без 454 милиона КМ, а цементра 58 милиона КМ.

У другом сценарију који подразумијева бесплатне алокације које се примјењују на ЦБАМ, односно постепено увођење ЦБАМ-а, али и даље без ЕТС, економија би остала без 722 милиона КМ. И у овом сценарију највише би било погођено тржиште електричне енергије чији произвођачи би остали без 580 милиона КМ, док би индустрија жељеза и челика остало без 100 милиона КМ, пишу Независне новине. 

У трећем и најскупљем сценарију који подразумијева да се плаћа пуни порез на ЕТС и пуни ЦБАМ, економија би остала без 3,1 милијарду КМ, а као у претходним случајевима највише би испаштали произвођачи електричне енергије који би остали без 2,1 милијарду КМ, а одмах иза њих произвођачи жељеза и челика који би остали без 504 милиона КМ.

У четвртом сценарију који подразумијева да се фактори бесплатне алокације примјењују на ЕТС порез, а ЦБАМ плаћа само сектор ђубрива је није довољно велики да би био покривен ЕТС-ом, економија би остала без 2,3 милијарде КМ. У овом случају произвођачи струје остали би без двије милијарде КМ, док би произвођачи челика остали без 117 милиона КМ.

"Ако се уведе ЦБАМ или ЕУ ЕТС, сектор електричне енергије је највише погођен у БиХ. Због учинка преливања који повећање цијена електричне енергије може имати на друге индустрије, и домаћинства, економска стабилност могла би бити главна брига у годинама које долазе", наводи се између осталог у анализи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.