Интеграција обновљивих извора енергије у преносну мрежу кључни изазов енергетске транзиције

БАЊАЛУКА - Интеграција обновљивих извора енергије (ОИЕ) у преносну мрежу кључни је изазов енергетске транзиције, који изискује хитна улагања у инфраструктуре како би се избјегао распад система због великог броја захтјева за соларним и вјетроелектранама.

• Интеграција обновљивих извора енергије (ОИЕ) представља један од главних изазова енергетске транзиције у БиХ.
• Тренутно је на мрежу прикључено 7 соларних и 7 вјетроелектрана, укупне снаге око 320 MW + 320 MW.
• Укупни захтјеви инвеститора достижу чак 22.000 мегавата.
• Постојећа преносна мрежа има капацитет од око 4.500 мегавата и углавном је грађена 70-их и 80-их година.
• Мрежа тренутно може прихватити дио нових капацитета, али не у обиму од 22.000 MW.
• Главни проблем није само мрежа у БиХ, већ и могућност да сусједни системи преузму и транспортују вишак енергије.

Какво је стање у БиХ по том питању биће ријечи и на овогодишњем  Самиту енергетике Требиње (СЕТ) 2026. године,  који у сриједу почиње у Требињу. На једном од панела учесници ће дискутовати о инвестицијама у ОИЕ, односно о рекордним захтјевима, те изазовима прикључења нових објеката на електроенергетску мрежу.

Учесници овог панела биће, између осталих, и извршни директор Електропреноса БиХ Цвјетко Жепинић, те директор бањалучке "Елнос групе" Александар Шукало.

Огроман притисак на мрежу

Жепинић је, осврћући се на ову тему, поручио да је притисак на преносну мрежује по питању прикључка ОИЕ огроман, али да се он односи на почетну фазу исходовања потребних дозвола.

- Међутим, недостаје реализација зацртаних пројеката. Тренутно је на преносној мрежи прикључено седам пројеката, односно по седам соларних електрана и вјетроелектрана, а њихова укупна снага, износи по 320 мегавата. Са друге стране, захтјеви су тренутно насловљени на 22.000 мегавата - казао је Жепинић.  

Многи инвеститори, наводи, не напредују са пројектима како је  замишљено. 

- На преносној мрежи имамо 4.500 мегавата. Ријеч је о објектима који су грађени 70 и 80 година, а са друге стране имамо 22.000 мегавата захтјева у разним технологијама - солар, вјетар, хидро па чак и термоелектране  - казао је Жепинић за РТРС. 

Наводи и да је преносна мрежа тренутно слабо оптерећена те да може да прихвати значајан капацитет производних објеката који су планирани. 

- Наравно да 22.000 мегавата не би могла прихватити, али уз нека појачања би, али је проблем куда ту енергију, не ми, него сусједни системи да прихвате и транспортују. То је немогућа мисија -  наглашава Жепинић.

Велико интересвање за изгадњу вјетроелектрана и соларних електрана

Шукало поручује да постоји велико интересвање за изгадњу ОИЕ, прије свега вјетроелектрана и соларних електрана. 

- Многи инвеститори препознали су шансу да улажу у тај бизнис. Tешко je разлучити које ће од тих силних инвестиција доћи до реализације. 

Преносна компанија, регулатори и власти треба да препознају на шта се треба фокусирати јер има мноштво захтјева - навео је Шукало и подсјетио да је ријеч о хиљадама мегавата, те да ту треба бити опрезан у смислу да се на реалан и рационалан начин приступи развоју мреже како би се потенцијални пројекти, чија реализација услиједи, могли бити прихваћени на преносну мрежу. 

Члан програмског одбора СЕТ-а Саша Шћекић наводи да је рекордан број захтјева, по питању прикључења нових објеката на електроенергетску, мрежу позитиван и очекиван тренд с обзиром на сигнале са тржишта у виду појефтињења опреме која се користи за изградњу соларних панела.

- Прошле године у односу на годину раније имали смо раст инсталисаних капацитета у вјетроелектранама за 25 одсто, у соларним за 30 одсто, те у индивидуалним соларима за чак 62 одсто - казао је "Гласу" Шћекић. 

Како наводи, ријеч је о врло јаком тренду повећања инсталисаних капацитета обновљивих извора. 

- Тако да сада већ имамо из вјетра и фото напоснких електрана више од 1.100 мегавата инсталисане снаге, док је наше максимално оптерећење система 2.209 мегавата. То је максимални конзум. С друге стране, укупна инсталисана снага износи 5.547 мегавата. Дакле, већ сада је снага из ових обновљивих извора значајна  - наводи Шћекић. 

Ово је позитивно из разлога, наводи, што ћемо лакше остварити циљеве које су прокламовани за транзицију. 

- Међутим, с друге стране ту је и озбиљан изазов за цијели електроекергетски систем због проблема, посебно на нижим напонским нивоима, јер су на неким мјестима попуњени капацитети. Да би се даље могли пружити услови за ширење потребна је квантитативна и квалитетна реконструкција и улагање у мрежу у смислу дигитализације, аутоматизације, паметних мрежа па и вјештачке интелигенције, како би се што више извора могло интегрисати на преносну мрежу - поручио је Шћекић. 

Омогућена уградња батеријских система 

Наводи да је правилима омогућена и уградња батеријских система у електроенергетски систем. 
- Очекујем да ће све више бити батеријских и комбинованих система, стандардне технологије плус батеријски систем, нарочито имајући у виду пад цијена таквих постројења - нагласио је Шћекић, уз закључак да су потребна улагања на дистрибутивном нивоу и у електропреносне мреже на 110 киловатном напонском нивоу за даљи прихват обновљивих извора.  

"ЕЛНОС"  

Александар Шукало је, осврћу ћи се на рад "Елноса", навео да је та компанија реализовала много инвестиција, те да има око 900 запослених који раде на 18 тржишта и 15 држава Европе. 
- Изградили смо импозантан број и учествовали у развоју великог броја пројеката ОИЕ. Више од 1.000 мегавата пројеката везан је за хидропотенцијал, те више од 150 соларних електрана већих и мањих у пет држава окружења. Када је ријеч о вјетру више од 870 мегавата је у вјетроелектранама. То су прије свега сви велики вјетропаркови у Србији, а сада имамо и у Црној Гори пројекте који се развијају - поручио је Шукало. 

ПЛАНОВИ ЕВРОПЕ 

Европа  до 2030. године планира да око 70 одсто електричне енергије добија из обновљивих извора, али се суочава с чињеницом да је готово 40 одсто далековода старије од три деценије и захтијева модернизацију, оцјена је Међународне агенције за обновљиву енергију (ИРЕНА).
Актуелни степен енергетске транзиције у Европи налази се у фази у којој раст ОИЕ све више тестира капацитете постојеће електроенергетске инфраструктуре. У таквим околностима, питање развоја мреже постаје једнако важно као и изградња нових ОИЕ капацитета. Управо на том пресјеку производње и инфраструктуре своје мјесто проналазе компаније које имају искуство у оба ова поља, а једна од њих је и домаћа "Елнос група". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.