Да ли ће се пријетња стечајем европским банкама пренијети и у РС

БAЊA ЛУКA - Директор Aгенције за банкарство РС Славица Ињац истакла је да свјетска финансијско-економска криза није директно утицала на банке у РС, јер оне нису учествовале у трговини финансијских деривата проистеклих из хипотекарних кредита.

- Индиректно, криза је проузроковала раст камата на свјетском тржишту, што ће утицати и на раст камата на нашем. Наш банкарски систем је стабилан и Aгенција подупире штедњу у нашим банкама. Све наше банке имају и осигуране депозите код Aгенције за осигурање депозита БИХ - каже Ињац.

Нагласила је да не очекује да ће раст камата бити већи од једног процента, јер ће банке користити унутрашње резерве да би задржале своје клијенте.

- Стечај банке је законска категорија, па је стога и могућ, али прије стечаја постоји низ активности које проводи Aгенција. Ради се о разним корективним мјерама у банци којима је основни циљ заштита депозита у банкама - појашњава Ињац.

Директор Хипо Aлпе Aдриа банке Бања Лука Срећко Богуновић каже да се негативни ефекти, који су погодили неке свјетске банке, не могу одразити код нас.

- Све банке у РС и БиХ послују као домаћи субјекти, у сасвим другачијем окружењу од финансијских кућа које ових дана доживљавају тешке тренутке или потпуне колапсе на тржиштима СAД и ЕУ. Новац клијената Хипо банке потпуно је безбједан - тврди Богуновић.

Додаје да су прописи који регулишу рад финансијских институција у РС и БиХ строги и да служе као заштита од ризика на тржишту. Истиче да њемачка хипотекарна банка "Хyпо Реал Естате", која је суочена са финансијским проблемима, нема никакве везе са Хипо Груп Aлпе Aдриа и Хипо банком Бања Лука.

Професор Економског факултета Универзитета у Бањој Луци Рајко Томаш, на питање смију ли се грађани упуштати у штедњу и орочавање новца, каже да свако сноси ризик властитих одлука.

- Тешко је предвидјети шта ће се дешавати, нарочито у дугим роковима орочавања. Осим тога, Бањалучка берза је у тешком стању и сигурно је да ће се глобални токови одразити на финансијско тржиште - каже Томаш.

Када се деси несташица новца, појашњава Томаш, једини регулациони механизам који примјењује Централна банка је стопа обавезних резерви.

Хрватска

У Хрватској су грађани све забринутији ради банкарске кризе у Европи, јер су највеће хрватске банке у страном власништву. Тим више јер је објављено да је италијанска влада одобрила 6,6 милијарди евра "Уникредит" банци, другој највећој банци у Италији, која је и власник Загребачке банке.

Хрватска влада донијела је одлуку да ће гарантовати за штедне улоге до 25.000 евра у случају пропасти неке од тих банака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.