Циркуларна економија кључ за оживљавање села

БАЊАЛУКА - Циркуларна економија кључ је за оживљавање руралних подручја, порука је конференције ''Циркуларна економија у туризму и развоју руралних заједница'', коју је у Бањалуци организовао Центар за економски и рурални развој (ЦЕРД).

Конференција је окупила више од 70 учесника из 12 европских земаља, који су представили примјере како отпад може постати ресурс, а село мјесто одрживог развоја и иновација.

Директор Центра за економски и рурални развој (ЦЕРД) Миодраг Матавуљ рекао је за ''Глас Српске'' да је тема конференције необична јер сви причају о циркуларној економији, а ријетко се истиче њен значај за развој села.

- Догађај је био међународног карактера и срећни смо што имамо партнере из 12 земаља међу којима су БиХ, Србија, Хрватска, Словенија, Црна Гора, Бугарска, Словачка, Чешка, Пољска, Албанија и Грчка. Присуствовали су представници више од 30 организација које се баве овом тематиком - навео је Матавуљ.

Према његовим ријечима, конференцији је присуствовало више од 70 учесника, углавном из шире бањалучке регије, међу којима су били и представници министарстава, локалних самоуправа, академске заједнице, те невладиног сектора, а помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Лалић отворио је конференцију.

У првом дијелу конференције представљени су примјери добрих пракси из свих земаља, а у другом су, кроз групни рад, разматране прилике и изазови у примјени циркуларне економије у туризму и руралном развоју.

- Један од главних проблема је недостатак знања о томе шта је циркуларна економија и како се може примјењивати у руралним мјестима. Кроз едукације смо показали да се и материјали који би иначе били отпад, као што су бале сламе, могу користити као квалитетан грађевински материјал за изградњу модерних објеката који су прилагођени за природан, лијеп и здрав живот - појаснио је Матавуљ.

Аутомати са домаћом храном

Учесници из других земаља спомињали су скраћене ланце исхране помоћу којих пољопривредници своје производе могу директно продати потрошачима.

- У Словенији, на примјер, постоје аутомати на једној локацији који читав дан продају домаће производе у еколошким паковањима - истакао је Матавуљ, те додао да се уз мало прилагођавање, сви примјери из других земаља могу примијенити и код нас.

Професор Пољопривредног факултета Жељко Вашко говорио је о проблему прекомјерног бацања хране, поготово у угоститељству.

У оквиру конференције одржан је и тродневни програм студијских посјета, током којег су гости обишли ЦЕРД у Крнетама, Земљорадничку задругу ’’Ливач“ у Александровцу која баштини производњу трапист сира 160 година, а као примјере успјешног развоја туризма Етно село ’’Љубачке долине“ и Рафтинг центар ’’Кањон“.

Матавуљ је додао да је одржан и састанак са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, које је показало интерес за програм Европске уније ’’Лидер’’, чији циљ је подршка развоју руралних заједница који ЦЕРД са партнерима покушава увести у Републици Српској с циљем развоја руралних заједница.

- Ова конференција била је један у низу догађаја који ради на проширењу свијести и едукацији шире јавности, али и стручније јавности јавних институција које су укључене и које имају одговорност да развијају принципе циркуларне економије и да на одређени начин подрже кроз своје програме такве активности - рекао је Матавуљ.

Прва жива лабораторија у БиХ

Једна од првих живих лабораторија (LivingLab) у Босни и Херцеговини настала је у оквиру међународног пројекта који имплементују Занатска комора регије Кампања из Италије и ЦЕРД, а успостављена је у БиХ, Црној Гори, Србији и Албанији по јединственој методологији која омогућује младим људима да развијају своје идеје уз подршку академске заједнице и истраживачких институција.

- На конференцији је потписан меморандум о разумијевању којим је означен почетак рада живе лабораторије, а надамо се и његовом прикључењу европској мрежи од око 150 живих лабораторија - рекао је Матавуљ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.