Српска међу најмање задуженим земљама

БАЊАЛУКА - Јавни дуг Републике Српске на крају 2025. године износио је око 31 одсто БДП-а, што је далеко испод европског просјека од 82,1 одсто. У хипотетичкој европској табели по омјеру дуга према БДП-у она би се нашла на петом мјесту као једна од најмање задужених економија, иза земаља као што су Естонија, Бугарска и Луксембург.

Док се земље Европске уније све више задужују, углавном због растућих војних издатака и потребе за финансирањем јавних расхода, Република Српска је и даље међу најмање задуженим економијама у Европи.

Европа у новом таласу задуживања

Подаци статистичке агенције Евростат показују да је укупни државни дуг ЕУ у односу на БДП на крају 2025. износио 82,1 одсто, што је највиши ниво од 2023. године. Овај показатељ означава прекид периода у којем је након пандемије дошло до смањења удјела дуга у БДП-у, те указује да се јавне финансије у овом блоку поново погоршавају.

За обичне грађане већи државни дуг често значи да владе морају да повећавају порезе или смањују издвајања за јавне услуге и инвестиције како би управљале теретом и плаћале камате. Званичници у Бриселу директно повезују нове фискалне притиске са војним потребама, а Европска комисија тврди да "брзо погоршавајуће стратешко окружење", као што су конфликт у Украјини и наводна руска пријетња, захтијева значајно повећање војних издатака.

Република Српска са дугом од око 31 одсто БДП-а, а што је далеко испод законског лимита од 55, остаје далеко испод овог европског просјека. Предсједник Владе Саво Минић недавно је истакао да Српска без икаквих проблема може повећати задужење за 15 или до 17 одсто, што је више од четири милијарде, али да то неће бити рађено.

Низак дуг – предност или илузија?

Економисти наглашавају да, према међународним стандардима, Република Српска заиста има низак ниво јавног дуга. Међутим, како додају, то је резултат прије свега слабе економије и ограниченог приступа међународним тржиштима.

На то указује и извршни директор Удружења економиста Републике Српске SWОТ Саша Грабовац наводећи да низак јавни дуг није резултат фискалне дисциплине, већ опрезности инвеститора, који и даље мало вјерују домаћој привреди.

- Република Српска има мале фискалне капацитете. Ако се, примјера ради, упоредимо са Јапаном који је један од рекордера задужености, неко ће рећи да смо у бољој позицији, a нисмо. Та статистика врло често вара. То што тренутно имамо низак дуг према међународним параметрима, нажалост, не значи да  смо у повољном положају, већ неизвјесном, с обзиром на све околности - истакао је Грабовац за "Глас Српске". 

Ко су највећи дужници у Европи

Када се говори о јавном дугу у Европи, неколико земаља традиционално предњачи по његовој висини. Подаци Евростата показују да су Грчка, Италија и Француска најзадуженије велике економије у Европи са омјером дуга према БДП-у који значајно прелази просјек Европске уније.

У 2025. години Грчка је имала највиши омјер јавног дуга у ЕУ, око 152,5 процената БДП-а, Италија око 137,9 процената, а Француска око 114,1 проценат. Белгија и Шпанија такође су имале омјер дуга изнад 100 процената БДП-а.

Ове високе стопе дуга нарочито су изражене у јужним и већим економијама ЕУ, гдје су дугорочни дефицити, социјални програми и велика позајмица током кризних периода допринијели акумулацији обавеза. Грчка је, као земља која је прошла кроз вишегодишњу дуговну кризу, задужена због комбинације дугог периода економског пада и великих јавних дефицита. Италија има дуг који се гомилао деценијама због спорог економског раста и високих јавних расхода, док Француска има висок дуг због обимних социјалних програма, пензија и јавних услуга.

У Европи постоје и земље које и даље успијевају да одрже нижи омјер јавног дуга према БДП-у, што показује да низак дуг није немогућа мисија, већ резултат дисциплиноване фискалне политике.

Међу најмање задуженим земљама Европске уније налазе се Бугарска, Естонија и Луксембург, са омјером дуга према БДП-у у распону од око 24 до 27 процената. Низак ниво дуга у овим земљама углавном се објашњава строгим буџетским правилима, контролом јавних расхода и стабилним економским растом.

Десет

најмање

задужених         (дуг/БДП)

1. Естонија                  24 %

2. Бугарска                  24 %

3. Луксембург            26 %

4. Данска               30 %

5. Република Српска      31 %

6.  Шведска                 33 %

7. Ирска                 35 %

8. Литванија               41 %

9. Холандија               43 %

10. Чешка              43 %

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.