Срђан Шупут за "Глас": Не очекујемо пад каматних стопа

Иако је банкарски сектор Републике Српске показао високу отпорност на глобалне изазове, због високе цијене новца на међународном тржишту грађани не би требало да очекују значајнији пад каматних стопа у наредном року.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" директор Агенције за банкарство Републике Српске Срђан Шупут и осврнуо се на то како би се раст еурибора могао одразити на кредите у Српској са промјенљивом каматном стопом.

- Свега 13 одсто кредитног портфолија односи се на кредите везане за еурибор. Повећања ће бити постепена и најизраженија од јула када банке врше усклађивање каматних стопа. Ако еурибор остане на садашњем нивоу, раст рата биће умјерен - казао је Шупут.

Подсјетио је и да је Агенција правовремено реаговала увођењем мјера за ограничење раста камата на кредите везане за еурибор како би заштитила домаће клијенте од спољних шокова.

ГЛАС: С обзиром на актуелне геополитичке изазове и неизвјесности на глобалном тржишту, како оцјењујете отпорност банкарског сектора Републике Српске и које кључне мјере Агенција примјењује ради заштите од спољних шокова?

ШУПУТ: Наш банкарски сектор показао је висок степен отпорности. Претходна година била је веома успјешна, забиљежен је раст билансне активе од око 12 одсто, што значи да је сектор достигао ниво од 12,5 милијарди КМ. То јасно показује да се глобални изазови и неизвјесности нису значајније одразили на стабилност система. Агенција је у протеклих неколико година предузела више кључних мјера, односно ограничили смо раст каматних стопа за кредите везане за еурибор, уводили смо контролу исплате добити банака ради очувања капитала, као и ограничења улагања у иностране хартије од вриједности, с циљем да се средства прикупљена у Српској усмјере у домаћу економију. Све ове мјере имају за циљ ублажавање спољних шокова и заштиту клијената.

ГЛАС: Какве су Ваше тренутне пројекције по питању кретања каматних стопа?  

ШУПУТ: Тренутно не очекујемо значајнији пад каматних стопа у кратком року. Иако су раније постојале процјене да ће доћи до њиховог снижавања, глобалне околности су то успориле. Еурибор се тренутно креће око 2,5 одсто и показује благ раст. Реално је очекивати стабилизацију, али не и значајније појефтињење кредита у скорије вријеме. Разлог је што је цијена новца на међународном тржишту и даље релативно висока, а банке у Српској већину средстава обезбјеђују из домаћих депозита, који су такође поскупјели.

ГЛАС: У контексту раста еурибора, у којој мјери ће се то у кратком року одразити на рате кредита са промјенљивом каматном стопом и да ли грађани могу очекивати додатна повећања већ у наредним мјесецима?

ШУПУТ: Око 87 одсто кредитног портфолија има фиксну каматну стопу, што значи да већина клијената неће осјетити промјене. Преосталих 13 одсто односи се на кредите везане за еурибор. Повећања ће бити постепена и најизраженија од јула, када банке врше усклађивање каматних стопа. Ако еурибор остане на садашњем нивоу, раст рата биће умјерен. Такође, клијенти имају могућност преласка са промјенљиве на фиксну каматну стопу, у договору са банком.

ГЛАС: Ступањем на снагу новог законског оквира о платним услугама најављено је смањење трошкова и већа конкуренција. Када грађани у пракси могу очекивати те бенефите и коју улогу у том процесу има развој електронског новца и финтек услуга?

ШУПУТ: Закон о платним услугама представља велику реформу и очекује се да ступи на снагу 1. јануара идуће године. Његова примјена ће омогућити улазак нових играча на тржиште, што ће повећати конкуренцију и смањити цијене услуга. Већ сада имамо више издавалаца електронског новца, што је први корак ка модернизацији платног система. Грађани ће добити брже, доступније и јефтиније услуге, укључујући плаћања 24/7, једноставније трансфере новца и већи избор финансијских сервиса.

ГЛАС: Како Агенција подстиче банке да буду активнији партнери домаћим предузећима, посебно у производном сектору?

ШУПУТ: Наш циљ је да се што више средстава усмјери у реални сектор. Уочили смо да банке често бирају сигурније пласмане, попут јавних институција или становништва, али без снажног кредитирања привреде нема одрживог раста. Зато смо кроз регулаторне мјере покушали да олакшамо кредитирање привреде, а у сарадњи са банкама и Владом радимо на додатним подстицајима. Постоји значајан простор за раст, јер депозити премашују кредите за око двије милијарде КМ.

ГЛАС: Колико је наш банкарски сектор спреман за даљу дигитализацију и на који начин Агенција осигурава безбједност дигиталних плаћања и заштиту података клијената?

ШУПУТ: Банке су више него спремне за дигитализацију и значајно улажу у развој дигиталних услуга. То омогућава брже и једноставније услуге за клијенте, али и смањење оперативних трошкова. Када је ријеч о безбједности, Агенција прописује строге стандарде ИТ и сајбер сигурности. Иако постоје свакодневни покушаји напада, системи заштите функционишу веома ефикасно. Број забиљежених превара је минималан, а клијенти су додатно заштићени јер банке надокнађују евентуалне губитке.

ГЛАС: Према посљедњим подацима, стопа неквалитетних кредита је на историјском минимуму. Шта то говори о финансијској дисциплини и кредитној способности становништва и привреде?

ШУПУТ: Стопа неквалитетних кредита од око 3,2 одсто указује на добру финансијску дисциплину. Међутим, такав резултат треба посматрати с одређеном дозом опреза. Историјски ниски нивои могу указивати да је достигнут минимум, те да су у наредном периоду могућа извјесна кретања навише. Посебну пажњу посвећујемо потрошачким кредитима, који су значајно порасли. Уколико дође до промјена у економским условима, у том сегменту могу се очекивати блага прилагођавања.

ГЛАС: Који су кључни приоритети и планови Агенције за банкарство у наредном периоду, посебно у контексту јачања стабилности сектора, подршке привредном расту и даљег унапређења регулаторног оквира?

ШУПУТ: Основни приоритет остаје очување финансијске стабилности и повјерења грађана у банкарски систем. Наставићемо са праћењем тржишних кретања и благовременим реаговањем на потенцијалне ризике. Фокус ће бити и на јачању надзора, укључујући банке, микрокредитни сектор и нове сегменте као што су електронски новац и платне институције. Посебно нас очекује велики посао у имплементацији закона о платним услугама. Циљ нам је модеран, стабилан и конкурентан финансијски систем који ће подржати привредни раст и бити усклађен са европским стандардима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.