Срђан Шупут: Циљ ојачати финансијску писменост

Иако су различите банкарске услуге и производи све доступнији, финансијска писмeност становника годинама је на истом нивоу, због чега ће примарни задатак Агенције за банкарство РС у наредном периоду бити едукација грађана, али и привредника како би им што више приближили њихова права, могућности, али и обавезе посебно у контексту дигитализације и све веће улоге електронског новца.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" директор Агенције за банкарство Републике Српске Срђан Шупут и додао да су још прије двије године покренули причу о финансијском описмењавању.

- Дио средстава из нашег буџета је усмјерен на финансијско описмењавање грађана и привредника - казао је Шупут и додао да кроз едукативне спотове, дигиталне канале, маркетинг, али и учешћем у школама, покушавају грађанима приближити појмове у финансијама.

ГЛАС: Које су будуће активности на пољу финансијског описмењавања, посебно у контексту дигитализације и све веће улоге електронског новца?

ШУПУТ: Нови закон о банкама, који стиже идуће године, биће једна од наших главних преокупација. Планирамо још више пажње посветити дигитализацији и финансијском описмењавању, али и појачати сарадњу са средњим школама у Српској. Позваћемо све из банкарског сектора да заједничким снагама финансијску писменост подигнемо на виши ниво, а акценат ћемо ставити на мала и средња предузећа која би требало да обрате више пажње приликом задуживања, односно на еурибор, каматне стопе и слично.

ГЛАС: Ове године донесен је Закон о електронском новцу. Кoји је његов значај за развој финансијског сектора и како ће утицати на грађане и привреду?

ШУПУТ: То је један од првих корака ка новим сервисима, такозваном електронском новцу, који ће се издавати као електронски запис или у виду картице те ће корисницима бити доступан 24 сата у 365 дана. Електронским новцем моћи ће се куповати, а допуњаваће се на тачно предвиђеним мјестима широм Српске, а можда и ФБиХ. Примјера ради, у Хрватској на свакој бензинској пумпи, киоску и у продавници може да се допуни или купи електронски новац, који грађани могу да пошаљу било коме, да плаћају робу и услуге. Ми ћемо као регулатори издавати лиценце и већ постоји велико интересовање. Сигурно је да ће, када све то почне, издаваоци имати много посла, јер је неопходан и маркетинг те едукација људи, а ми смо ту да надзиремо и дајемо неку врсту сигурности корисницима у смисли да је њихов новац безбједан у том облику.

ГЛАС: Који су главни изазови у имплементацији електронског новца и како Агенција планира да их превазиђе?

ШУПУТ: Пробијање на тржишту биће највећи изазов. Биће неопходно склопити велики број уговора са пружаоцима, односно са онима који ће бити продужена рука издавалаца електронског новца. Такође, један од изазова сигурно ће бити и стицање повјерења. За млађе генерације не видим да ће бити проблем, они већ знају шта је то и можда већ користе неке видове електронског новца. Међутим, за нас ће бити сигурно изазов, јер је нешто ново, поготово кад је ријеч о надзору и контроли тих институција и издавалаца. Наш задатак је да водимо рачуна да не буде злоупотреба, јер електронски новац не смије да се користи у друге сврхе.

ГЛАС: Какву заштиту закон пружа корисницима електронског новца, посебно када је ријеч о сигурности трансакција и заштити личних података?

ШУПУТ: Закон и наша подзаконска акта су врло јасни, новац корисника је сигуран, он је на посебном издвојеном рачуну у банци и не подлијеже било каквим блокадама. Корисници свој новац могу да врате кад год желе, чак и ако истекне трајање електронског новца који има свој рок. Агенција ће, што је веома важно, провјеравати ИТ сигурност компанија које издају електронски новац.

ESG стандард

ГЛАС: Како видите улогу ESG стандарда у развоју банкарског сектора Српске и колико су наше банке тренутно усклађене с овим принципима?

ШУПУТ: ESG стандард је тренд који је дошао из Европске уније, који би требало да се имплементира у свим сферама живота па самим тим и у финансијама. Пратићемо европске директиве, а прошле године смо прописали смјернице у којем правцу би банке требало да се кретају и понашају о питању ESG-а. Након тих смјерница на реду су подзаконски акти који ће дефинисати како се банка мора кретати у ESG-u. Постоји много непознаница, не само код нас, него у ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.