Рачуни грађана дебљи за милијарду КМ

БАЊАЛУКА - Упркос инфлацији, расту трошкова живота и нестабилним глобалним приликама грађани Српске су за само годину "подебљали" рачуне у банкама за готово милијарду марака, па су депозити становништва достигли рекордних шест милијарди КМ.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Депозити грађана у банкама Српске достигли су рекордних шест милијарди КМ.
• За годину дана штедња становништва порасла је за готово милијарду марака.
• Банке су повећале и добит, која је достигла 68 милиона КМ у првом кварталу.
• Економисти истичу да грађани немају много алтернатива за улагање новца осим банака и некретнина.
• Највећи дио новца налази се у депозитима по виђењу, а не у дугорочној штедњи.
• Упркос глобалним кризама, грађани не повлаче новац из банака.
• Некретнине су и даље једна од главних алтернатива за очување вриједности новца.

Према подацима Агенције за банкарство Републике Српске, банкарски сектор наставио је раст и у првом кварталу ове године, а највећи скок забиљежен је управо код депозита становништва, који су са 5,1 милијарду КМ на крају марта прошле године порасли на шест милијарди марака у истом периоду ове године. Од тог износа, три милијарде КМ, односно 50 одсто, односи се на штедњу физичких лица. Годину раније штедња грађана износила је 2,7 милијарди КМ и чинила је 53 одсто укупних депозита становништва.

Раст је забиљежен и код депозита правних лица, који су са 3,3 милијарде КМ повећани на 3,5 милијарди марака. Од укупних депозита правних лица, 1,6 милијарди КМ или 46 одсто односи се на депозите приватних друштава, док је у истом периоду прошле године тај удио износио 48 одсто. Подаци показују да је упркос нестабилним међународним приликама и расту трошкова живота настављен прилив новца у банке, што указује на задржано повјерење грађана и привреде у домаћи банкарски систем.

Грађани немају много алтернатива

Истовремено, банке у Српској наставиле су да биљеже раст профитабилности. Остварена нето добит банкарског сектора на крају марта ове године достигла је 68 милиона КМ, што је за девет милиона марака више у односу на исти период лани.

Економиста Марко Ђого оцијенио је за "Глас" да је снажан раст депозита у банкама посљедица комбинације номиналног раста плата, инфлације, али и чињенице да грађани у Српској практично немају развијене алтернативе за улагање новца. Он је истакао да је финансијски систем у БиХ и даље изразито банкоцентричан, док тржиште капитала за већину грађана остаје "шпанско село".

- Код нас практично не постоји развијена алтернатива банкама. Микрокредитне организације нису депозитне институције, осигуравајуће куће функционишу на други начин, а тржиште капитала грађани не доживљавају као лако доступну опцију за улагање штедње. Због тога новац углавном остаје у банкама или се улаже у некретнине - рекао је Ђого.

Он сматра да је Српска пропустила прилику да кроз националне обвезнице понуди грађанима сигурнију и исплативију алтернативу класичној штедњи.

- Грађанима би било много исплативије да вишак новца пласирају у националне обвезнице уз камату од три до четири одсто, него да средства држе на рачунима уз минималне камате. То би било повољније и за домаћу економију, јер је увијек боље да се држава задужује код властитих грађана него у иностранству – истакао је Ђого.

Некретнине и даље сигурна лука

Говорећи о расту депозита, он је навео да је то дио "природног економског процеса", јер су у посљедњих неколико година расле и плате и укупан обим економије.

- Имали смо значајан номинални раст плата, али и раст БДП-а. Како расте економија, тако расте и штедња. Међутим, највећи дио тих средстава није дугорочно орочена штедња, већ депозити по виђењу који служе за текуће трансакције - казао је Ђого.

Он додаје да је изненађујуће то што грађани, упркос глобалним економским и политичким нестабилностима, не повлаче новац из банака.

- Очигледно је да су грађани код нас огуглали на свјетске кризе и неизвјесности. У другим земљама се у таквим околностима често повлачи штедња, док код нас депозити настављају да расту – навео је Ђого.

Када је ријеч о улагању у некретнине, Ђого истиче да су станови и даље једина озбиљнија алтернатива банкама, посебно у условима инфлације.

- Током 2022. и 2023. године цијене некретнина у Српској расле су и до 57 одсто, а истовремено је растао и број купопродаја. Сада се тржиште донекле стабилизовало, али грађани и даље некретнине виде као начин очувања вриједности новца - рекао је он.

Према његовој процјени, ако не буде већих поремећаја који би уздрмали повјерење јавности, депозити у банкама до краја године могли би наставити да расту по стопи од осам до девет одсто.

Кредити

Раст је, како је наведено у кварталном извјештају Агенције за банкарство РС, настављен и код кредитне активности. Бруто кредити су достигли 7,5 милијарди КМ и већи су за 179 милиона марака, односно 2,4 одсто у односу на исти период прошле године. Структура кредитног портфеља показује готово изједначен однос задужености становништва и привреде, па се 51 одсто кредита односи на грађане, а 49 одсто на привредне субјекте. Један од најважнијих показатеља стабилности банкарског система, стопа неквалитетних кредита (НПЛ), наставила је да пада. Учешће лоших кредита смањено је са три на 2,8 одсто, при чему код становништва износи 2,4 одсто, а код привреде 3,2 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.