Москва: Јуроклир нам дугује 249 милијарди долара одштете

Москва – Двије стотине педесет милијарди долара (прецизније 249,7), одлуком арбитражног суда у Москви иза затворених врата у петак, Централној банци Русије (ЦБР) треба да исплати Јуроклир као одштету због „незаконите забране управљања и располагања средствима и хартијама од вриједности ЦБР, положеним у тој међународној клириншкој кући са сједиштем у пријестоници Белгије”.

И, док је ЦБР поздравио одлуку Суда да у потпуности прихвати њен одштетни захтјев у оквиру тужбе поднесене децембра прошле године, адвокати Јуроклира оштро су осудили судски поступак без присуства странака и најавили жалбу. Шта даље бива са тим судским спором, дјелује неизвјесно.

Наиме, руски судови немају надлежност у иностранству и Москва нема јасан пут да случај „Замрзнута средства ЦБР” стигне пред европске судове, оцјену неименованих правних експерата пренио је АФП. Управо тај правни аспект недри процјене посматрача да би с овом пресудом арбитражног суда у руској престоници, „Москва могла предузети контрамјере против преостале европске имовине у Русији”, јавља ДПА.

Иначе, ЕУ је замрзнула руску имовину у вриједности од око 210 милијарди евра (244 милијарде долара) у склопу санкција против Москве након почетка „специјалне војне операције” Русије у Украјини крајем фебруара 2022. У трезорима Јуроклира положено је око 193 милијарде евра имовине и хартија од вриједности ЦБР. Руска централна банка промптно је осудила замрзавање своје имовине код Јуроклира, као и коришћење камата на та средства на име помоћи ЕУ Украјини као „незаконито и супротно међународном праву”, тврдећи да су тиме прекршени „принципи сувереног имунитета имовине”. Званична Москва је у више наврата оцијенила да је у питању „крађа руске имовине”, сигнализирајући и могућност непрецизираних „узвратних потеза”.

Било како било, Московски арбитражни суд преузео је случај „ЦБР–Јуроклир” крајем прошле године, иако је ЕУ претходно, након оштрих унутрашњих надгорњавања, ипак одустала од свог почетног плана да користи ту замрзнуту руску имовину за финансијску помоћ Украјини. Отпор Белгије био је ту пресудан, али је ЕУ у то вријеме ипак одлучила да „на неодређено вријеме” остави средства ЦБР „на леду” код Јуроклира. Потом је ЕУ кренула у акцију да позајми 90 милијарди евра на тржиштима капитала како би Украјини обезбиједила бескаматни зајам за задовољавање њених војних и економских потреба током двије године.

Кијев се, према бројним процјенама, суочава с буџетским мањком од најмање 135 милијарди евра ове и сљедеће године и могао би остати без новца у наредним мјесецима без додатне финансијске подршке. Та процјена, о „минус 135 милијарди евра” заснива се иначе на претпоставци да ће се рат завршити ове године, сценарио који се сматра све мање вјероватним, наводе западне агенције.

Било како било, одлука арбитражног суда у Москви донесена је након договора шефова дипломатија чланица ЕУ 11. маја, да ће блок ратификовати споразум о оснивању тијела које би могло да додјељује одштету жртвама руске агресије против Украјине, јавио је „Кијев индепендент”.

Када почне с радом, комисија за захтјеве ће, према овој замисли, разматрати захтјеве за одштету за штету, губитак или повреду коју је Русија проузроковала Украјини и одлучивати о износима који се дугују жртвама.

Да би се то спровело, потребно је да ратификује 25 европских земаља. Ирска је била пета и посљедња земља која је то учинила 7. маја.

ЕУ се спрема да већ у понедјељак одобри услове који леже у основи кредита блока Украјини од 90 милијарди евра, извијестио је бриселски „Политико”.

То зелено свјетло значило би да је Кијев корак ближе добијању више од девет милијарди евра као прве рате од Брисела средином јуна за покривање евентуалних непосредних буџетских мањкова и куповину дронова за одбрану од руских снага.

Европска комисија је већ најавила да ће наставити да лобира код Канаде, Јапана, САД и Велике Британије да покрију остатак буџетског дефицита Украјине предстојеће недјеље, када се министри финансија седам највећих развијених економија свијета састану у Паризу.

Комесари ЕУ ће се, према најавама, ускоро поново састати како би потписали кредит од 90 милијарди евра, након што се Кијев и Брисел договоре „о ситним словима”, тј. о томе како отплатити дуг ратном репарацијом од Москве.

Уколико Кремљ одбије да плати ту репарацију након завршетка рата, лидери ЕУ су већ навели да задржавају право да користе замрзнуту руску државну имовину за намирење кредита – чиме би се поништио дуг који Кијев дугује.

Ако све буде ишло по том плану, Брисел ће прво сљедећег мјесеца купити дронове у вриједности од 5,9 милијарди евра како би ојачао одбрану Кијева. Комисија ће затим уплатити 3,2 милијарде евра Кијеву, које Влада може да користи за покривање буџетских и административних трошкова, укључујући исплату плата војника.

„Комисија има циљ да изврши прву исплату што је прије могуће у другом кварталу 2026. године”, рекао је портпарол извршне власти ЕУ. „Прва исплата ће покрити куповину дронова од Украјине, за Украјину.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.