Могућности примјене блокчејн технологије у наплати искориштавања права интелектуалне својине

Обзиром да смо у претходним чланцима обрадили све аспекте права дигиталне имовине, као и могућности њене примјене како у свакодневном животу па тако и у привреди тј. животу привредних друштава, овим чланом обрадићемо могућности које отвара примјена блокчејн технологије у погледу наплате накнада за искориштавање права интелектуалне својине за све ауторе, проналазаче и иноваторе који штите своја интелектуална добра.

Комерцијално искориштавање заштићених интелектуалних добара се у данашње вријеме, већином одвија у онлине окружењу, док су правила заштите и убирања накнада за искориштавање заштићених интелектуалних добара уређена на националном нивоу, те је степен хармонизације права у великој мјери дисхармоничан међу различитим државама.  Појавом глобалних посредника (провајдера), ситуација за имаоце права интелектуалне својине је донекле олакшана. Међутим, употреба посредника за наплату накнада за нпр. заштићена ауторска дјела музичке индустрије и није најсрећније рјешење, јер већински дио накнаде од привредног искориштавања поменутих дијела припада посреднику (нпр. YоуТубе) а не самом аутору.

Обзиром да је систем виртуелних (крипто) валута заснован на децентрализацији и размјени без посредника, то јест, да блокчејн технологија пружа такве могућности, поставља се питање у којој мјери би систем наплате накнаде за ауторе, проналазаче и иноваторе био олакшан да се сама наплата за искориштавање одвија путем блокчејн мреже?

Став аутора је – у великој. Како?

Наплата путем блокчејн технологије:

• Не би зависила од посредника;
• Била би ефикаснија и у великој мјери бржа;
• Трансакциони трошкови били би доста нижи од трошкова редовног преноса средстава.

Кориштење „паметних“ уговора, о којима је било ријечи у претходним чланцима, представљало би и додатну уштеду времена, на начин да би такав уговор био закључен и извршен сваки пут када би неко музичко ауторско дјело било преслушано на било којој стрееминг платформи, и за то би аутоматски била плаћена накнада имаоцу ауторског права над тим дјелом. На овај начин, не само да би аутори стицали већи износ накнаде за своја искориштавање својих дијела, већ би довела и до потпуне транспаретности кретања трошкова и прихода по основу искориштавања ауторског дјела.

На овај начин, аутори би потенцијално могли да убиру накнаде, без потребе за ангажовањем организација за колективно остварење ауторског и сродних права. Сам потенцијал употребе блокчејн технологијесу препознале и организације за колективно остварење ауторских права, те су већ постојали покушаји да се њихове активност ослоне на блокчејн технологију, али су сви такви пројекти били кратког даха управо због недостатка тачних метаподатака.

Дакле, хармонизација националних законодавстава у погледу права интелектуалне својине у будућности би могла направити чврст ослонац за употребу блокчејн технологије у раду и самој наплати накнада за сва ауторска и сродна права као и права индустријске својине.

Ауторски текст адвоката Јоване Диљевић

Напомена: Текст не представља правни савјет, већ лични став аутора.

Више информација о криптовалутама и дигиталној имовини можете наћи на www.jovanadiljevic.com.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.