Јелена Триван за "ГЛАС": Бањалука ми је дала мир који некима пружају Малдиви

Бањалуку сам бирала. Људи често мисле за некога ко има импресивну каријеру и долази из Београда да је то пад у каријери, али град на Врбасу је био моја жеља и знала сам да долазим у диван град са дивним људима, пре свега у земљу где сам добродошла и где људе из Србије необично воле.

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" генерална директорица "m:tela" Јелена Триван присјећајући се свог првог сусрета са Бањалуком прије неколико година, када је Управни одбор компаније одлучио да је именује на ово одговорно мјесто, а недавно и да јој продужи мандат на нове три године. 

- Прва импресија коју стекнете када дођете у Бањалуку је да сте свуда добродошли, да свако жели да вам помогне. Али она важнија, коју желим да поделим, јесте да често постоји инфериорност мањих градова према већима. Бањалука је изузетно чист, уређен град, а моја прва љубав била је према Врбасу, а затим према људима који су много мирнији, отменији, стрпљивији и другачији од људи у Београду, који су стално нервозни и у гужви. Бањалука ми је дала мир који некима пружају Малдиви или Бали. Ту сам пронашла своје уточиште - каже Триванова.

ГЛАС: Како бисте описали живот у Београду, а како у Бањалуци?

ТРИВАН: У време претпразничне гужве у Београду су потребни сати да дођете до било које дестинације. То је нормално за велике градове, нарочито због тога што је Београд постао светска метропола, једна од најпопуларнијих дестинација за прославу Божића и Нове године. Београд има космополитски живот - ресторане, радње, бизнис - и то све има своје предности, изазивајући у мени невероватан понос. С друге стране имала сам прилику да живим у времену када Београд није био такав, што ми омогућава да ценим мир који нуди Бањалука. Овде могу да шетам поред Врбаса, који је зелене боје, какву више не налазите, да идем у позориште и лако нађем карте, да шетам и пешке стигнем до сваког одредишта ако желим и што је за мене било најневероватније - да могу пешке да дођем до свог посла, јер од дана када сам почела да радим, ја то у Београду никада нисам могла. Бањалука ме је суочила са тим да размишљам колико малих ствари постоји које нисте урадили, а које не можете да урадите у великом граду, као то да се ујутро пробудите и пешке одете до свог радног места.

ГЛАС: Вјерујем да сте током овог периода, а с обзиром на врсту посла којим се бавите, имали прилику да посјетите и неке друге крајеве у Српској. Која од тих мјеста су Вам остала у посебном сјећању и због чега?

ТРИВАН: Када сам дошла на чело "m:tela" почела сам да се бавим људима у ФБиХ, односно Србима у тим општинама. Сваке године и сваког месеца, одлазећи тамо, видела сам дубоку тугу тих људи. И сваки пут када ме питате где бих најрадије отишла и где ћу на крају и отићи за Православну нову годину, то су Грахово, Гламоч, Петровац и Дрвар, зато што необично волим те људе, њихову издржљивост, њихову горштачку трпељивост да поднесу све и да упркос свему не изгубе ни наду, ни осмех и што је најважније, да се никада не жале и не говоре да "никад није било горе", него прихватају живот такав какав јесте и носе га на својим плећима. Тамо идем јер волим, тамо идем јер много волим те људе, а богами тамо идем и зато што тамо много учим.

ГЛАС: Да ли имате слободног времена, како се опуштате и пуните батерије?

ТРИВАН: И даље сам пасионирани читалац. Пратим све што се догађа у светској и домаћој књижевности и стижем да читам. Не прихватам изговоре људи који кажу да немају времена да читају. Оно што ме у последње време нарочито чини поносном је да обавезно свратим у књижаре "Службеног гласника Србије", чији сам директор некада била. Насмеју ме продавци када кажу: "Директорка, данас нам је пазар добар", мислећи да и даље мени треба да кажу какво је пословање, али оно што је важније је што одлично познају књижевност и што сам успела да у тих седам година изградим кадар који је такав да вам је уживање да уђете у књижару. Такође, позната сам као велики весељак и љубитељ кафане, са богатим репертоаром. Уживам у концертима и изласцима, а посебно сада, када је дошло време да се моја кћерка Бјанка и ја заједно сретнемо у изласцима.

ГЛАС: Која је посљедња књига коју сте прочитали?

ТРИВАН: Последње три које сам читала су књиге које ми је препоручио на аеродрому у књижари "Службеног гласника" мој колега, а то је Џон Фанте, трилогија о Антонију Бандинију. Одличне књиге. Препоручујем их свима.

ГЛАС: Успјешна сте пословна жена, али и мајка. Како то двоје успијете да ускладите, да не би трпјело прво, а поготово ово друго? 

ТРИВАН: То питање не признајем и не разумем. Знате, ја сам биолошки мајка и то је моја најважнија животна, природна, божанска функција коју сам добила. Осећам се благословено. Захваљујем Богу сваки дан на прилици што ми је дао могућност да будем мајка, тако да за мене не постоји никаква дилема, посао или дете, мушкарац или дете. Оног тренутка када би било шта моја Бјанка трпела, због било чега или ја немала времена и моћи да јој будем добра мајка, тада бих оставила посао и месила колаче код куће, живела скромно и радила било шта на свету, чистила за новац, али не бих дозволила да она буде без моје љубави и пажње. То дете је проходало и проговорило у Скупштини када сам била народни посланик, путовала на сва службена путовања са мном. И у Бањалуку је долазила. Мени није био проблем да сваког јутра дођем у Бањалуку и вратим се поподне када сам јој потребна, као да радим на Новом Београду, а не у Бањалуци. У том смислу моја кћерка никада није осетила разлику запослене или незапослене маме, с том разликом што је запослена мама само мало нервознија када дође кући.

ГЛАС: Да можете вратити казаљке сата, шта бисте промијенили?

ТРИВАН: Ранијих година сам говорила да никада не бих улазила у политику. Међутим, како године пролазе, мислим да колико год да ми је политика одузела, пре свега мир и учинила мој живот заувек јавним, што ја никада нисам желела и ставила и мене и моје дете под лупу, одузела ми много нерава и много вере у људе, данас ипак не бих рекла да је то био лош потез. Напротив, дала ми је једно искуство и знање захваљујући којима ја данас могу да будем успешна у свему, управо захваљујући тој школи у политици коју сам прошла. Данас бих одговорила другачије. Када бих могла да вратим казаљке, вероватно бих имала још деце, зато што сада када Бјанка одлази својим путем, недостаје ми пуна кућа. Паметни су стари људи који су имали пуно деце и увек једно у својој кући. То је лекција коју бих поручила младим женама, када вам се роди прво дете, вама је све тешко, та љубав је толико неизмерна да вам није потребан нико додатно да ту љубав квари, допуњује, али касније памет вам каже: што више деце срећа већа, дужи живот.

ГЛАС: Кажу и да нас поријекло много обликује, да ли је то случај и код Вас? Рођени сте на Косову, у веома традиционалној породици?

ТРИВАН: Мене је Косово потпуно дефинисало. Начин на који водим фирму ослања се на вредности које сам понела из тог краја - част, реч, поштење према људима и искрени односи. Научила сам да је боље бити непријатно директан него насмејани лицемер, јер верујем да је искреност кључ за здраве и дуготрајне односе, било пословне, било личне. То је осећање да је много важно не обогатити се у дану, већ оставити нешто свом народу, историји. Да је важно да оставите траг у времену, да је важно да будете исправан човек, да је важно да чувате људе око себе. Из ове перспективе чини ми се да сваки потез који повучем, и пословно и приватно, пре свега говори о кући из које долазим и да сваким даном све више личим на свог покојног оца и све оне људе на Косову уз које сам стасала.

ГЛАС: Колико су Вам данас битне те традиционалне вриједности?

ТРИВАН: Људи мисле да су традиционалне вредности оно фолклорно што носимо у себи, да поштујемо Божић, да поштујемо Васкрс, да постимо пост, а ја мислим да је оно традиционално што носите из куће, оно што је највише заборављено, а то је однос према ближњима, то је однос према Богу, то је обавеза да будете добар човек, то је обавеза да у сваком тренутку помислите шта сте изговорили и урадили, да ли сте некоме наудили, то је обавеза да будете часни и исправни, то је обавеза да будете добар родитељ, добро дете и да колико год да је тешко, бринете о својој породици и о својим најближима и о томе какво ће сећање једног дана када одете на онај свет остати иза вас, али и са чим ћете пред Бога.

ЧЕСТИТКА

ГЛАС: С обзиром на све што се дешава у свијету, али и код нас, како би изгледала Ваша новогодишња и божићна честитка?

ТРИВАН: Наравно да би моја честитка звучала као да је превазиђена, али никада потребнија - да желим свим грађанима мир, а када њега имамо, имаћемо и све оно о чему у овом тренутку сањамо, било да је реч о новом стану, колима или било чему другом. Овој регији и овим људима треба мало мира у сваком смислу, да живимо у смиреним, досадним временима, да имамо времена да се посветимо себи, а не да смо стално забављени о неком јаду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.