Извоз оружја из БиХ за десет година већи за 400 одсто

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Вриједност извоза намјенске индустрије БиХ је за десет година повећана за вртоглавих 400 одсто.

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, када су у питању, укупно, оружје и муниција, те њихови дијелови и прибор, као и експлозиви и пиротехнички производи, извоз је 2014. износио 112.125.766, а прошле године је био "тежак" 561.501.223 КМ.

Главни извозни производи су, како наводе из Спољнотрговинске коморе БиХ, муниција и експлозиви (више од 65 одсто), барут и детонирајући штапини (више од 27 одсто), те војно оружје и дијелови (око седам одсто).

"Све боље пословне успјехе индустрије намјенске производње БиХ је засигурно омогућила повећана потражња на свјетском тржишту. Ова грана индустрије, ако изузмемо 2020. годину и пад узрокован пандемијом, биљежи константан раст", навели су из Спољнотрговинске коморе БиХ.

Ðуро Козар, војнополитички аналитичар, каже да је највише фабрика намјенске индустрије  смјештено у ФБиХ.

"Намјенска, односно војна индустрија у ФБиХ, знатно је напредовала зато што је пуно уложено у производњу прије свега муниције, нарочито у творници у Коњицу. Затим, доста је урађено и на минобацачима и производњи малокалибарских пушака. То је извоз који иде у земље и западног и источног свијета. Зашто? Зато што се, рецимо, муниција у Коњицу производи и за пушке које су калашњикови, дакле, источног поријекла, али и за пушке М16 које су америчке производње. Дакле, може муниција и за једне и за друге", појаснио је Козар у изјави за "Независне новине".

Он очекује да ће извоз расти и у периоду испред нас, а поготово након одлуке Европске уније да уложи 800 милијарди евра у наоружавање војски својих чланица.

"Не може се то све произвести у творницама чланица ЕУ. То ће се сигурно одразити и на оне које нису чланице ЕУ, па и на војну индустрију БиХ", наглашава Козар.

Економиста Игор Гавран истиче да је намјенска индустрија одувијек била наша велика прилика и једна од најзначајнијих индустријских грана, само што смо је, каже, годинама и деценијама након рата запостављали, а може се слободно рећи и уништавали.

"Дио разлога је био притисак тзв. међународне заједнице, односно западних држава да 'нам не треба', што је у ствари значило да не желе нашу конкуренцију властитој намјенској индустрији, и у складу с тим су постојале инструкције банкама да не дају кредите за намјенску индустрију. С обзиром на то да намјенска индустрија није била предмет приватизације у једнакој мјери као остатак привреде, могла се лакше спасити од пропасти да су надлежне власти то жељеле и данас бисмо имали пуно више него што имамо, али напротив, власти су осим запуштања често и активно радиле на деструкцији", истиче Гавран.

Али, како додаје, чак и уз те године и деценије деструкције, ипак је опстао дио компанија и оне се срећом коначно поново успјешно развијају.

"Наравно да је трагично што је потицај повећања тражње период ратова и параноичног наоружавања и у дијеловима свијета гдје ратова нема, али то није наша одговорност и морамо користити прилику и ради економског интереса и ради властите сигурности јер једино властита намјенска индустрија гарантује сигурност у случају потребе за одабраном. Ослањање на друге је сигуран промашај", каже Гавран за "Независне новине".

Из Спољнотрговинске коморе БиХ кажу да су капацитети постојећих компанија пуни и неопходна су даљња улагања и инвестирање у ширење капацитета, односно нови производни програм како би и извозни резултати били бољи.

"Из већине компанија изјавили су да су им производни капацитети попуњени и за текућу годину", навели су из Спољнотрговинске коморе БиХ.

Главни извозни производи

65%            муниција и експлозиви

27%            барут и детонирајући штапини 

7%              војно оружје и дијелови

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.