Готовина све скупља за банке у БиХ

БАЊАЛУКА - Централна банка БиХ (ЦББиХ) уништила је лани кованице и папирни новац вриједан готово 777 милиона марака због оштећења и неподобности за оптицај, што потврђује да хабање готовине носи значајне трошкове и намеће потребу за већим ослањањем на безготовинска плаћања.

Милионски износи уништеног новца

Да становници нису баш пажљиви при руковању новцем потврђује податак Централне банке БиХ да је лани уништено 17,09 милиона комада новчаница неподобних за оптицај, укупне вриједности 776.900.260 КМ и 10.673 комада кованог новца неподобног за оптицај, укупне вриједности 19.378,75 КМ.

Како је наведено у извјештају за прошлу годину, ЦББиХ континуирано повлачи неподобан новац како би се одржао висок квалитет готовине у оптицају, уз напомену да је упркос уништавању старих серија, укупна количина готовог новца изван банака на крају 2025. порасла за 8,56 одсто у односу на претходну годину.

Раст фалсификата као нови изазов

Посебну пажњу стручњака и истражних органа привлачи податак о наглом порасту броја кривотворених новчаница. Током прошле године регистрована су 552 комада лажних новчаница КМ, што је алармантан скок од 64,29 одсто у односу на 2024. годину. Као и ранијих година, фалсификатори су најчешће циљали апоен од 100 КМ.

С друге стране, код кованог новца биљеже се позитивнији трендови. Откривено је 325 кривотворених кованица, што је за 23,17 одсто мање него у 2024. години, а највише злоупотреба и даље се везује за апоен од једну КМ.

Повлачење старих новчаница

Централна банка је подсјетила да је 2025. година била кључна за повлачење старих издања новчаница од десет, 20, 50 и 100 КМ, произведених од 1998. до 2009. године. Те новчанице су са првим даном 2025. године престале да буду законско средство плаћања.

- Процес повлачења старијих издања је од стратешког значаја јер осигурава да у оптицају остану искључиво новчанице са идентичном и модернизованом заштитом, што олакшава посао и грађанима и машинама за обраду новца - наведено је у извјештају.

Сви грађани који у својим сламарицама још чувају ове апоене, од ове године могу да их замијене искључиво у просторијама Централне банке БиХ, и то у наредних десет година, закључно са 2035. годином.

Трошкови система и дигитализација

Економиста Александар Љубоја истиче за "Глас" да уништавање оштећеног новца представља неминовност, али и озбиљан трошак за систем.

- То је нешто што је неопходно за функционисање укупног економског, посебно трговачког система. Међутим, коришћење папирног новца и кованица само по себи подразумијева њихово хабање и уништавање, било намјерно или случајно, али и због дотрајалости. То је појава која је практично неодвојива од готовог новца - казао је Љубоја.

Он је додао да овакви процеси генеришу значајне трошкове, прије свега у манипулацији и одржавању адекватне количине готовине у оптицају.

- То свакако оптерећује систем, јер изискује додатне ресурсе за обраду, повлачење и замјену новчаница, како би било обезбијеђено несметано функционисање платног промета - наглашава Љубоја.

Осврћући се на алармантан раст броја фалсификованих новчаница од чак 64 одсто, он упозорава да борба између заштитних технологија и фалсификатора постаје све неизвјеснија.

- Тешко је рећи да ли је постојећа заштита довољна, јер сама ситуација показује да није у потпуности. Развој технологије иде у оба смјера, како у правцу заштите новца тако и његовог кривотворења. У савременим условима, врло је тешко бити корак испред фалсификатора - каже Љубоја.

Према његовим ријечима, управо због тога све већи значај добијају безготовински облици плаћања, који могу смањити и хабање новца и простор за злоупотребе, иако ни они нису без ризика.

- Са ширењем дигитализације очекује се смањење употребе готовине, а самим тим и трошкова њеног одржавања. Ипак, ни безготовински системи нису имуни на злоупотребе, јер је сајбер криминал већ дубоко присутан у тим сегментима - казао је Љубоја.

Раст готовине

Коментаришући раст готовине изван банака за 8,56 одсто, упркос повлачењу старих новчаница, Александар Љубоја наводи да је ријеч о сложеном феномену.

- С једне стране, још не користимо безготовинске моделе плаћања у довољној мјери. С друге, у условима геополитичке и економске неизвјесности, грађани имају тенденцију да држе веће количине новца ван банкарског система, из предострожности - поручио је Љубоја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.