Дијаспора у БиХ послала 4,16 милијарди КМ

БАЊАЛУКА - Да дијаспора има кључну улогу у економији БиХ свједочи константан раст новчаних дознака из иностранства које су прошле године достигле рекордних 4,16 милијарди марака, а захваљујући том новцу домаће становништво успијева да закрпи рупе у буџету, одржи куповну моћ и крајњу потрошњу.

Наиме, према најновијим подацима Централне банке БиХ, укупни текући трансфери из иностранства у 2024. години износили су 5,69 милијарди марака и за 425 милиона КМ су већи у односу на 2023. годину.

Тренд раста остварен је и код новчаних дознака из иностранства. Само по том основу прилив је лани био виши за 370 милиона КМ у односу на годину раније.

На рачуне грађана који су пензију зарадили у иностранству у 2024. години уплаћено је 1,38 милијарди КМ, док се 139 милиона марака односи на остале текуће трансфере.   

Новчане дознаке из иностранства годинама су најзначајнији вид помоћи становништву у БиХ, јер како тврде економисти, ови приливи у значајној мјери одржавају социјалну стабилност, поготово када се своти која стиже путем банака, придодају и сав новац који дијаспора донесе приликом доласка кући.

Према раније објављеним подацима Централне банке БиХ, видљиво је да су новчане дознаке из иностранства веће од износа страних инвестиција у БиХ.  

У 2023. години директне стране инвестиције износиле су 1,89 милијарди, док су новчане дознаке из иностранства биле тешке 3,79 милијарди КМ.

Економиста Драган Глигорић истиче за "Глас" да је већ дуже вријеме прилив по основу новчаних дознака изузетно стабилан, значајан и изнад средстава директних страних инвестиција које би требало да подстакну привредни раст.

- Без обзира у којој фази економског циклуса се налазила еврозона, односно земље ЕУ одакле новчане дознаке махом стижу, средства расту и обарају рекорде. Новчане дознаке чине око 11 одсто нашег БДП-а и самим тим нам омогућавају да обезбиједимо финансирање дефицита спољнотрговинског биланса који БиХ остварује у међународној размјени робе и услуга - рекао је Глигорић.

Он истиче да би БиХ била приморана на додатна задужења када не би било новца из дијаспоре.

- Уколико не бисмо имали тај новац, морали бисмо наћи начин да привучемо додатне четири милијарде страних инвестиција или да се задужимо за тај износ у иностранству, или да смањимо девизне резерве. Вјероватно бисмо морали све то радити, плус што би дугорочно били под притиском да изнађемо начине за пораст конкурентности наше привреде на ино-тржишту - додао је Глигорић.

Неизвјесност

Драган Глигорић каже да постоји висок степен неизвјесности када је ријеч о приливу новчаних дознака из иностранства, односно да је питање колико ћемо још дуго моћи рачунати на снажну подршку дијаспоре.

- Концепт живота наших грађана који раде у иностранству постепено се мијења. Они тамо полако стичу некретнине, заснивају породицу, њихова дјеца се тамо школују, због чега ће имати све мање потребе да трансферишу новац у домовину. Временом ћемо морати надомјестити те приливе који ће се вјероватно смањити у будућности, због чега БиХ мора поправити спољнотрговинску позицију - појашњава Глигорић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.