Цијене погурале раст БДП-а

БАЊАЛУКА - Иако је привреда БиХ у првом кварталу ове године забиљежила раст бруто домаћег производа од 2,2 одсто, уз велики скок у сектору хотелијерства и угоститељства, економисти и привредници упозоравају да иза позитивне статистике не стоји снажнији привредни замах, већ прије свега раст цијена и потрошње.

• БДП БиХ у првом кварталу порастао је 2,2%, при чему је највећи допринос дошао из угоститељства и хотелијерства (+10,2%). 
• Раст економије се углавном заснива на домаћој потрошњи и расту цијена, док су извоз и инвестиције слаби. 
• Економисти упозоравају да то не представља снажан привредни напредак, већ више ефекат инфлације, задуживања и поскупљења.

Подаци Агенције за статистику БиХ показују да је, поредивши исти период лани, највећи допринос расту привредне активности у прва три мјесеца дала област хотелијерства и угоститељства, у којој је бруто додата вриједност повећана за 10,2 одсто. Посматрано по категоријама БДП-а, потрошња домаћинстава повећана је за 3,2 одсто, потрошња владе за 1,8, бруто инвестиције за 1,5, извоз робe и услуга за свега 0,1, а увоз за 1,3 одсто. 

Члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске "Хорека" Горан Куртиновић каже да раст бруто додате вриједности у угоститељству и хотелијерству не значи да је сектор остварио већи промет или имао више гостију.

- Раст је прије свега посљедица повећања цијена услуга. Оне су у односу на прошлу годину више за десет до 20 одсто, док истовремено не биљежимо већи обим потрошње,  напротив, у појединим мјесецима имамо пад промета и мањи број туриста. Да није било корекције цијена, вјероватно бисмо говорили о паду пословања - рекао је Куртиновић.

Према његовим ријечима, угоститељи су посљедњих година исцрпили готово све могућности за унапређење понуде, али без системске подршке надлежних неће бити могуће остварити значајнији искорак.

- Ако је туризам стратешка грана, онда је потребно направити дугорочан план развоја који ће обухватити и рјешавање проблема недостатка радне снаге. Одлазак радника на сезонски рад сваке године повећава трошкове пословања, што се на крају одражава и на цијене услуга. Без заједничког дјеловања институција и привреде тешко можемо очекивати значајнији раст туристичког промета - истакао је Куртиновић.

Он додаје да је конкуренција међу угоститељима велика, због чега цијене нису нереално формиране, већ представљају одговор на раст трошкова пословања.

Економиста Зоран Павловић оцијенио је да раст БДП-а од 2,2 одсто није довољан разлог за оптимизам, јер се највећим дијелом заснива на расту домаће потрошње, док извоз и инвестиције остају слаби.

- Домаћа потрошња јесте важна за функционисање привреде, али када је стопа раста БДП-а готово на нивоу инфлације, тешко је говорити о стварном економском напретку. Истовремено, извоз према европском тржишту слаби због успоравања привреде у земљама Европске уније, што додатно оптерећује домаћу економију - рекао је Павловић.

Он сматра да раст потрошње домаћинстава не одражава побољшање животног стандарда.

- Већи дио потрошње посљедица је раста цијена, али и већег задуживања грађана. То значи да се потрошња у значајној мјери финансира кредитима, а не већом куповном моћи становништва - нагласио је Павловић.

Према његовој процјени, ни у другој половини године не треба очекивати значајнији економски искорак, јер ће фокус политичких актера бити на предстојећим изборима, а не на реформама које би подстакле привреду.

ИНВЕСТИЦИЈЕ

Говорећи о скромном расту инвестиција, Зоран Павловић истиче да политичка нестабилност и неискориштена средства европских фондова представљају озбиљну препреку привредном развоју.

- Не успијевамо да повучемо средства из европског Плана раста, док истовремено политичке блокаде и неусвајање потребних закона додатно обесхрабрују инвеститоре. Без снажније подршке домаћој производњи и већих улагања тешко можемо очекивати озбиљнији привредни раст - рекао је Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.