БиХ једина не планира враћање свог злата из Лондона

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - За разлику од већине земаља у свијету и окружењу, Босна и Херцеговина у овом тренутку не планира да злато које има у свијету, барем дјелимично врати у БиХ, а што је, према оцјени стручњака, погрешно и ризично с обзиром на то да се у посљедње вријеме и финансијски системи користе као геополитичко оружје.

Тренутно, Босна и Херцеговина, односно Централна банка БиХ, посједује око 3,5 тона монетарног злата, чија вриједност је 600 милиона КМ, и оно је физички смјештено у Централној банци Енглеске.

"Злато које се налази у Лондону или другим великим финансијским центрима у Европи и свијету је лако утрживо, односно веома ликвидно. Преносом злата у нашу државу, његова утрживост, односно ликвидност би била умањена, те је у складу са овим стратешко опредјељење ЦБ БиХ да се златне резерве налазе у иностранству на тренутној локацији", рекли су "Независним" у Централној банци БиХ додајући да је злато саставни дио девизних резерви и служи као покриће домаћој валути те да се у сваком тренутку и у случају потребе може искористити и конвертовати у евре.

Ипак, за разлику од Босне и Херцеговине, већина земаља свијета посљедњих неколико година злато повлачи у своје земље, а један дио остављају у иностранству.

Слична ситуација је и у региону, па тако Србија, односно Народна банка Србије, планира да пренесе све своје златне резерве које се налазе изван земље вриједности око шест милијарди долара, на домаће тло.

Овај процес Србија је започела још 2021. године због "окружења појачане глобалне неизвјесности", а недавно је Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, рекла да ће преосталих пет тона злата које се налазе ван земље бити враћено, "што је прије могуће".

Поједине земље, као што је Румунија, још 2019. године у парламенту су донијеле закон да 90 одсто од 61 тоне злата које се држе у Лондону буде пребачене у Земљу, а и Њемачка, као земља која послије Америке има највеће златне резерве у свијету, добар дио свог злата вратила је у земљу.

Тренутно, Њемачка има око 3.300 тона злата, вриједности веће од 270 милијарди евра, а тренутно ван земље имају мање од 50 одсто злата. Раније, односно прије 2013. године, највећи дио њемачког злата био је ван Њемачке. До данас, од 2013. године, Бундесбанка из Њујорка је повукла 300 тона злата, из Француске свих 374 тоне, а значајне количине повучене су и из Лондона. Од 3.300 тона злата, Њемачка у трезорима ФЕД-а у Њујорку држи 1.200 тона, а преосталих мало више од 400 тона чува Банка Енглеске у Лондону.

Да злато, ако није у земљи, и није толико сигурно, можда најбоље говори чињеница да је, рецимо, 2019. године Банка Енглеске одбила Венецуели да вратити 1,2 милијарде долара вриједно злато.

"Повратак злата у границе националних држава није само техничко питање управљања резервама, то је политичка и стратешка порука. Искуства из протекле деценије, укључујући блокаде девизних резерви суверених држава и употребу финансијских система као геополитичког оружја, показала су колико је важно имати непосредну физичку контролу над кључним облицима имовине", рекао је за "Независне" Саша Стевановић, економски аналитичар.

Он каже да у том контексту злато поново стиче статус монете суверенитета, универзалне, ванполитичке и незамјењиве резерве вриједности, а његова снага лежи управо у томе што није ничије "обећање".

"Што је даље, што је дематеријализованије, то је несигурније. Управо зато многе државе, укључујући и наш регион, враћају злато у своје трезоре. Босна и Херцеговина, нажалост, и даље има фискални третман који обесхрабрује и институције и грађане да повећају изложеност злату - једина смо земља у Европи која опорезује инвестиционо злато ПДВ-ом. Вријеме је да се и код нас отвори озбиљан дијалог о монетарним резервама, суверенитету и заштити у временима глобалне нестабилности", закључио је Стевановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.