Берзама пријети црни сценарио!

БРИСЕЛ - Царинске тарифе које је увео амерички предсједник Доналд Трамп имаће несумњиво велики утицај на глобалну економију, а посебно на ону у Европској унији, која ће се поред постојећих суочити са новим проблемима, вишим трошковима и цијенама, политичким тензијама и смањеном конкурентношћу, а што ће имати индиректне посљедице и по све балканске земље.

Тарифе ће погодити извозно оријентисана предузећа, али и саме потрошаче. Милиони грађана суочиће се са већим рачунима за храну. Највјероватније ће поскупјети и лијекови, а није искључено да дође и до несташице одређених медикамената. Инфлација ће се поново вратити на велика врата, али ће и рецесија озбиљно припријетити. Али, ту није крај недаћама.

НУКЛЕАРНА ЗИМА

Према оцјенама појединих финансијских стручњака и економиста, због новог трговинско рата постоји 60 одсто шансе да ће свјетска економија до краја ове године ући у рецесију. Стрмоглаво пада и вриједност акција и берзанских индекса, али и цијена нафте. Упозоравају да уколико не дође до постизања одређених договора, западној економији пријети потпуни хаос те да би се могао поновити такозвани црни сценарио из 1987. године, када су берзански индекси за само три дана пали за више од 20 одсто. Додају да се свијет полако, али сигурно креће према економској нуклеарној зими.

Према ријечима професора Економског факултета у Београду Љубодрага Савића, Европска унија мора да препозна да се налази у изузетно озбиљној и незавидној геополитичкој и економској ситуацији, након што су ступиле на снагу свеобухватне америчке царине од 20 одсто на сав увоз из ове заједнице те посебне од 25 процената, којима подлијежу челик, алуминијум и аутомобили. Према процјенама и анализама, америчким тарифама биће погођено око 70 одсто укупног извоза европског блока у САД, односно ријеч је о 380 милијарди евра вриједним производима.

Савић сматра да у Бриселу не треба да доносе исхитрене и непромишљене одлуке, јер ова заједница нема политичку, а ни економску моћ, попут Кине и Русије, да би се упустила у већи трговински рат са САД.

- Европска унија је већ у великој кризи и биће јој тешко да издржи још један велики ударац. Одлуке које буду донесене у наредним данима у Бриселу одредиће не само европску већ и глобалну стабилност - каже Савић.

У Европској унији владају подијељена мишљења о томе шта и како даље. Док једни позивају на уздржаност, опрез и преговоре, други сматрају да се по сваку цијену мора жестоко и реципрочно одговорити на Трампове тарифе.

ПРЕГОВАРАЧКА ПОЗИЦИЈА

Из Европске комисије, односно од стране предсједнице овог тијела Урсуле фон дер Лајен поручено је да је овај блок спреман да у оквиру нових трговински преговора потпише споразум са САД о укидању царина на сву индустријску робу. На ово је одмах реаговано из Вашингтона, уз оштру поруку да су САД спремне да направе трговински договор са овим блоком, али не према предложеним условима из Брисела.

Бијела кућа је одбацила понуду о нултим тарифама за аутомобиле и индустријске производе, поручујући да уколико Европска унија жели да добије изузеће од царина, морати се споразумно обавезати на куповину америчких енергената у вриједности од чак 350 милијарди долара. Из Европске комисије су истакли да су спремни да разговарају и о овом евентуалном енергетском аранжману, али и да желе избјећи претјерану зависност од било којег појединачног добављача.

И док се чека како ће све ово завршити, из Европске комисије је саопштено, а како би појачали своју преговарачку позицију, да већ имају припремљен план одговора. Он наводно подразумијева увођење царине од 25 одсто на широк спектар америчких производа. Овим мјерама, како су објавили поједини европски медији, биће обухваћени производи попут соје, пиринча, кобасица, бадема, сока од наранџе, брусница, дувана, гвожђа, челика, алуминијума, одређених пловила и возила, текстила, појединих одјевних предмета, као и различите врсте шминке. На овом списку налазе се и косилице, веш-машине, фрижидери, кућни апарати, опрема за камповање, шатори и алати, али и месо, живина, воће, поврће, жваке, маслац од кикирикија и никотински производи, торбе, фармерке, кошуље, конац за зубе, али и култни мотори "харли" и дијаманти.

ШТА ЈЕ КРАЈЊИ ЦИЉ

Према неслужбеним информацијама приједлог ових контрамјера Европске уније највјероватније ће бити представљен почетком наредне седмице, а ако буде усвојен, први круг тарифа ступиће на снагу 16. маја, а други до краја ове године. Интересантно, са овог списка, а на инсистирање Италије и Ирске и посебно Француске, скинут је бурбон да би биле избјегнуте додатне америчке тарифе. Трамп је наиме запријетио царинама од чак 200 одсто ако се на европској листи нађу и алкохолна пића. САД су иначе четврто највеће извозно тржиште Француске. Међу најизложенијим секторима су аеронаутика, са девет милијарди евра, што представља петину француског извоза у САД, потом луксузна роба и жестока пића, посебно коњак.

Према ријечима америчког министра финансија Скота Бесента изгледи да дође до смањење царина зависиће прије свега од одговара који буду слати на адресу Бијеле куће. Када су у питању иностране компаније, оне имају двије опције - да премјесте дио производње у САД и тамо буду "као код куће" или да плаћају велики цех.

У ишчекивању да ли ће Брисел одговорити контрамјерама, а што би био увод у већи трговински рат са несагледивим економским посљедицама, више од 50 земаља, међу којима је и Јапан, позвало је Бијелу кућу исказујући спремност да започну трговинске преговоре. И то је крајњи циљ овог Трамповог трговинског рата. Он жели повратак производње у САД - односно поновну реиндустријализацију земље. У суштини његов циљ је да форсира "made in USA", односно да смањи дефицит у трговини и тако ослободи земљу досадашње зависности од робе из других земаља, да се инвестиције у производне капацитете врате, отворе нова радна мјеста и "купује домаће".

ЦАРИНЕ У БиХ

Министарство спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ припремило је јуче одлуку о привременој суспензији царинских стопа код увоза робе поријеклом из САД. Министар Сташа Кошарац је том приликом истакао да је она донесена на иницијативу предсједника Српске Милорада Додика, захтјев српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић те на основу закључка Владе Републике Српске, додајући да би нацрт ове одлуке до краја седмице могао бити упућен у процедуру. Он је навео да би то омогућило преговоре са Бијелом кућом, који би довели до слободног протока робе између БиХ и САД.

СУМОРНЕ ПРОГНОЗЕ

Дојче банка је упозорила да ће, ако Трамп истраје у својој трговинској политици, то имати огромне глобалне посљедице током 2025, али и током година и деценија које долазе, док је холандска банке АБН Амро у својој посљедњој анализи преполовила своју економску прогнозу за ЕУ. Она очекује да ће се квартални економски раст у земљама овог блока кретати око нуле, с великом вјероватноћом да ће квартал бити негативан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.