Финансије
Фото: Илустрација
БАЊАЛУКА - Апотеке у Српској лани су зарадиле више од 26,4 милиона марака, што је за око три милиона мање у односу на годину раније.
Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), апотекарски сектор у Српској у 2024. години остварио је приход од 429,2 милиона КМ, док су расходи износили 400,7 милиона. Добит је, према подацима АПИФ-а, износила 26,452 милиона КМ.
Годину раније апотеке су укупно зарадиле 29,459 милиона КМ. Према подацима АПИФ-а, приход је 2023. године износио 407,7 милиона КМ, а расходи 377,1 милион КМ.
Највећу добит остварила је "Моја апотека", чија је зарада лани била 6,8 милиона марака. У стопу је прати "Црвена апотека" са износом од 3,9 милиона КМ. Треће мјесто по висини добити заузела је апотека "B pharm" са 2,1 милионом КМ, док је "Линдос" у плусу 1,7 милиона марака, а "Expera pharmacy" 1,5 милиона КМ.
Приједорска апотека "Линдос", која се нашла у овом друштву, већ више од 25 година дјелује на тржишту, а директор Ненад Старчевић истиче да су становници, по свему судећи, препознали квалитет услуге и добру снабдјевеност, али и посвећеност запослених.
- Тренутно имамо десет пословница широм Српске и близу 50 радника. Највећи изазови су честе дефицитуре појединих лијекова, споре процедуре за стављање медикамената у промет, као и бирократске препреке, попут истека дозвола у периоду годишњих одмора - рекао је Старчевић за "Глас".
Према његовим ријечима, цијене лијекова апотеке не одређују самостално, него произвођачи.
- Просјечна маржа у апотекама креће се од 11,5 до 13,5 одсто, што је ограничење које у великој мјери диктира и ниво добити. Цијене формирају произвођачи, прилагођавајући их сваком тржишту понаособ, у зависности од трошкова сировина, рада и инфлације. Углавном је дошло до поскупљења суплемената и производа који се издају без рецепта - истакао је Старчевић.
Према подацима АПИФ-а, на списку апотека које су негативно пословале налази се њих 25. Међу њима је и апотека "Инка" из Бањалуке, која је 2024. годину завршила са минусом од 83.450 КМ. Директорица ове апотеке Маја Смиљанић истиче да су на резултат утицали повећани трошкови, али и организациони изазови.
- Порасли су трошкови доприноса и закупа простора, а дио прихода губимо јер пензионерима одобравамо попусте. Уз то једна од двије пословнице тренутно је затворена због пресељења и то већ четири мјесеца, што додатно утиче на промет. Ове године не очекујемо битно бољу слику. Нисмо уводили мјере штедње, јер апотека мора имати минимум два члана у сваком тиму - казала је Смиљанићева.
Пореска политика
Економиста Зоран Павловић оцјењује да је више фактора утицало на пад добити у апотекарском сектору, међу којима је и пореска политика.
- За разлику од Србије, у БиХ се на лијекове плаћа ПДВ, што директно утиче на крајњу цијену. Апотеке су приморане да смањују марже да би задржале купце, посебно јер се велики број становника суочава са падом животног стандарда. Наши пацијенти представљају платежно мање способну категорију, што додатно ограничава могућности раста у сектору - истиче Павловић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
