Зову полицију да их вози до врачаре

Ово су само неки од примјера злоупотребе телефонских бројева 122, 123 и 124 путем којих су доступни полиција, ватрогасци и љекари. Њих свакодневно зову грађани који, између осталог, пријављују непостојеће пожаре, изгубљене љубимце, загорјеле ручкове, заузимајући линију некоме ко је можда у животној опасности.

Усамљеници или чудаци који у полицајцу или ватрогасцу виде саговорника, радознала дјеца, пијани грађани, тинејџери жељни доказивања или пак психички болесници, дежурна су "сметала" службама.

Центар јавне безбједности (ЦЈБ) Бањалука дневно заприми око 100 позива несавјесних грађана који пријављују лажне саобраћајне несреће, постављање бомби, траже превоз. Ранијих година ти позиви су били учесталији, али откако имају идентификатор бројева, позива је мање.

- Често нас зову и ћуте, дјеца питају имамо ли пиштољ, пушку... Зову и усамљени жељни разговора или зову да причају вицеве. Имали смо случај да нас је звала једна жена која је рекла да има проблема и да јој обезбиједимо превоз до врачаре да јој скине црну магију - кажу у ЦЈБ Бањалука.

У Ватрогасном савезу РС су рекли да у већим ватрогасним јединицама свакодневно заприме и више од 50 лажних позива, а у цијелој РС и до неколико хиљада.

- Ти позиви су нарочито изражени почетком школске године, када нас зову радознала дјеца. Телефон често зазвони јер дјеца случајно окрену 123 и позиве понављају у недоглед - каже предсједник Ватрогасног савеза РС Горан Стојаковић. Казао је да због заузећа телефонске линије не могу бити доступни стварно угроженим особама, што им отежава рад.

- Људи зову за све и свашта, а у посљедње вријеме много позива добијамо за спасавање кућних љубимаца који се попну на висину. Зову и због најезде змија - каже Стојаковић.

Он се присјетио једне од необичних акција спасавања када их је позвала успаничена жена говорећи да јој се мачка попела на бандеру и да не може сићи.

- Око 40 минута је трајало спасавање, колеге су се намучиле и кад су мацу предале газдарици, она се отргла и побјегла - каже Стојаковић и додаје да је данима била шала да им мачка неће опростити што су је вратили газдарици.

Лажни позиви бањалучкој Служби хитне помоћи најчешће се односе на дјецу или особе у алкохолисаном стању.

- Најшаљивији позиви су они које нам упуте грађани и питају: "Је ли то Хитна помоћ, треба нам хитно 100 КМ" - рекла је начелник ове службе Нада Бањац.

Начелник Службе хитне медицинске помоћи у Добоју Слободан Томанић каже да оператери њихове службе годишње заприме од 1.200 до 1.700 лажних позива.

- Најчешће зову упорна дјеца у групама, која неће да прекину, па онда зовемо мобилног оператера да им искључи број. То су махом наивни позиви, како је некоме позлило, али када питамо за адресу, прекидају везу. Шаљиви позиви се углавном односе на хитно тражење пара или "сврбе ме леђа, дођите хитно да ме почешете" - рекао је Томанић.

Додао је да су лажни позиви одраслих много озбиљнији јер се пријављују "несреће" са тачном локацијом и збивањем.

- Често изађемо на терен и установимо да је позив био лажан. Учестала звања блокирају број, па нас не могу добити они којима заиста треба помоћ и због тога смо имали неколико судских епилога јер, наводно, нисмо хтјели да се јавимо на телефон - прича Томанић.

АПЕЛ

У МУП-у РС истичу да су прошле године забиљежили 32.738 позива грађана на број полиције 122, од чега је евидентирао 705 лажних пријава. 

- Пријаве које се односе на саобраћајне несреће, нарушавање јавног реда и мира, извршења кривичних дјела, насиља у породици, пријаве губитка личних ствари, проналазак експлозивних направа... то су случајеви гдје можемо дјеловати па стога апелујемо на грађане да нас не зову због других проблема и не злоупотребљавају ово средство комуникација - каже портпарол МУП-а Мирна Миљановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.