Зидари у БиХ траженији од програмера

Ово су подаци које су данас у Сарајеву објавили представници “Networksа” и портала posao.ba, а након анализе коју је направио овај портал, на коме су, додали су они, у прошлој години објављена 8.052 огласа за посао, што је за 23 одсто више у односу на 2017. годину.

Нерма Ајановић-Хајдарпашић, представница портала Посао.ба, казала је да је највећа промјена била, што је и очекивано, када је у питању потражња за радницима из БиХ у иностранству.

“На једну радну позицију током 2018. године у просјеку пријављивало се 15 особа, што је пад за пет у односу на исти период 2017. године. Међутим, то није условљено падом интереса послотражилаца, већ значајним растом потражње”, појашњава Ајановић-Хајдарпашићева.

Категорије послова у којима је оглашено највише радних позиција биле су комерцијала - продаја, туризам и угоститељство и производња.

Најтраженија занимања у 2018. години била су: продавач/трговац (8%), радник у производњи (7,6%), грађевински радник (6,3%), call-agent/агент у позивном центру (4,9%), конобар/шанкер (4,8%), возач (3,4%), комерцијалиста/унапређивач продаје (3,3%), програмер (2,9%), електричар (2,8%) и кувар (2,6%).

“Промјене видимо на другом мјесту листе, гдје је 2017. године било занимање call agent (агент у позивном центру), док је то у 2018. радник у производњи, те на трећем мјесту листе, гдје је у 2017. било занимање комерцијалиста, а у 2018. грађевински радник”, објашњава Ајановић-Хајдарпашићева.

Из БиХ, истиче, највише одлазе електричари, конобари, продавачи, грађевински и производни радници.

“Број огласа из иностранства износио је 10% од укупног броја, што је повећање за 58,4% у односу на исти период претходне године, док је број радних мјеста објављен за иностранство повећан за 154%”, казала је Ајановић-Хајдарпашићева, истичући да из Хрватске долази чак 50 одсто свих радних мјеста објављених у иностранству, а слиједе Њемачка, Словенија, Малта и Црна Гора.

Број пријава за рад у иностранству износио је 11.289 и већи је за 98,5% у односу на исти период 2017. године, када је износио 5.686.

Најтраженије категорије послова за рад у иностранству биле су: грађевинарство, туризам и угоститељство, електротехника и машинство, производња и здравство. Највећи број пријава за рад у иностранству био је у категоријама: електротехника и машинство, туризам и угоститељство, комерцијала и продаја, грађевинарство и производња.

Истраживање о мобилности радне снаге, које је портал posao.ba провео у сарадњи с највећом свјетском групом портала “TheNetworks” и консултанском кућом “The Boston Cosulting Group” и у којем је прошле године учествовало близу 400.000 испитаника из 197 земаља свијета, како је речено, говори да је 80 одсто људи спремно отићи из БиХ, а најважнији разлози су: бољи животни стандард, економска несигурност у земљи у којој живе, боља плата.

“За наше људе најатрактивније су европске земље: Њемачка, Аустрија, Швицарска, Шведска и Норвешка”, каже Ајановић-Хајдарпашићева.

Тврди да се тржиште рада у БиХ значајно промијенило у 2018. години, а ове промјене највише су погодиле послодавце, те да се број незапослених није смањио с обзиром на то да скидање са бироа не значи да је неко пронашао посао.

“Због флуктуација запослених, одласка људи у иноземство те потреба за новим вјештинама, проблем недостатка квалификоване радне снаге постао је још израженији. Све је теже пронаћи одговарајуће кандидате те послодавци морају посебну пажњу посветити привлачењу кандидата и процесу запошљавања, због чега се неријетко обраћају професионалним агенцијама и регрутерима”, навела је Ајановић-Хајдарпашићева.

Оно што је позитивно у свему томе, према њеним ријечима, је да послодавци све више пажње посвећују добром управљању људским потенцијалима, те изградњи бренда послодавца како би привукли и задржали људе.

Опало самозапошљавање

Упркос свеукупном порасту запослености, број самозапослених смањио се на западном Балкану за око 8%, или 125.000 људи између другог квартала 2017. и другог квартала 2018. године, наводи се у извјештају “Трендови тржишта рада на западном Балкану у 2019”, којег су објавили Свјетска банка и Институт за међународне економске студије из Беча (wiiw).

Самозапошљавање у региону опало је у просјеку за 21,3 одсто. Највише је опало у Србији, на Косову и у БиХ, а незнатно је порасло у Црној Гори и Сјеверној Македонији.

У 2018. години, самозапошљавање је било највише у Албанији (34,2% укупне запослености), затим на Косову (21,2%), у Србији и Црној Гори (око 19%). Насупрот томе, са око 14% и 16% укупне запослености, самозапошљавање је било најниже у Сјеверној Македонији и БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.