Због њих за Српску знају на свим меридијанима

Они су наши најбољи амбасадори, а на њиховом знању, оствареним резултатима, сновима и амбицијама многи могу само да нам завиде.

Десеткама исписују историју

Један у мору тих успјешних младих људи којим Република Српска може с правом да се поноси је Бојан Дерајић из села Бранешци код Челинца који је исписао нову страницу историје бањалучког Електротехничког факултета, поставши тек други студент у скоро шест деценија постојања те високошколске установе са свим десеткама. Овај двадесеттрогодишњи младић за четири године студија у индекс је уписао 38 десетки, а успјех је крунисао чистом десетком и на дипломском. Његов успјех има посебан значај ако се у обзир узме да се Електротехнички факултет сматра једним од најтежих. То је факултет на којем је, како каже, континуитет у раду кључан.

Да велики успјеси нису могући без марљивог рада и много одрицања, поручује и Фочанка Исидора Арсеновић, добитница награде Фонда Секуле Зечевића. Исидора је студенткиња пете године Медицинског факултета у Београду, са просјеком оцјена десет, а награду фонда који дјелује при Српској академији наука и уметности (САНУ) добила је као најбољи студент из Херцеговине.

- Награда је и подсјетник да успут љубав и срећу несебично дијелим, успјехе прославим и на успјесима честитам, друге бодрим и помажем им да буду бољи, мотивишем и инспиришем свакога ко клоне - истиче Исидора, којој је велика част што је једногласно изабрана међу 34 изврсна кандидата.

Јапан замијенио Бањалуком

Ту је и млади истраживач, доктор инжењерских наука Радован Кукобат који се школовао и радио у Јапану, а недавно је потписао уговор о ступању у радни однос на Медицинском факултету у Бањалуци.

Кукобат, иначе родом из Гламоча, као изванредан студент на Универзитету Шиншу у Јапану стекао је звање доктор инжењерских наука, а након девет година истраживачког рада у Јапану каријеру наставља у Бањалуци. Ту ће се бавити испитивањем алумино-силикатних материјала и могућностима њихове примјене у фармацеутским производима.

- Трудићу се да искуство стечено у Јапану примијеним овдје и допринесем развоју науке у Српској - поручио је Кукобат.

Снови се остварују

Великим трудом и упорношћу своје снове остварује и Николина Бабић из Ножичког код Српца. Добитница је Златне значке и Плакете за најбољег студента фармације на Медицинском факултету Универзитета у Бањалуци.

- Знање које сам стекла планирам примијенити у Српској, јер сматрам да овдје постоје добри услови да се млади људи усавршавају и заснују породицу - каже Бабићева.

По завршетку студија, које је окончала са просјеком 9,08, Николина је добила посао у једној од бањалучких апотека и, како каже, јако је срећна што има прилику да се доказује у струци.

Да се циљеви остварују само ако се за њих без престанка бориш, доказ је и Душан Матерић. Још као дијете, одрастајући у Дрвару, Душан је пожелио да постане научник, те је тако уписао биологију на Природно-математичком факултету у Бањалуци, затим отишао у Италију на специјализацију из биохемије, а потом радио као асистент на Универзитету у Источном Сарајеву. Магистарске студије завршио је у Бањалуци, након чега га је живот одвео у Енглеску, гдје је и докторирао. Овај млади научни истраживач на Утрешком универзитету у Холандији на челу је групе научника која је јединственом методом по његовом “рецепту” истраживала загађење на врху Алпа.

- Љубав према науци се развија од малих ногу, а добро је још ако и неки професор то препозна, па мало подстакне ученика. Људи на нашим просторима генерално мисле да наше дипломе нису важне у свијету, али јесу. Заиста су цијењене и наши истраживачи с њима могу да раде свугдје - казао је Матерић.

И један млади математичар из Српске остварио је велики подвиг, оспоривши чак резултат руског научника. Ријеч је о Небојши Ђурићу, вишем асистенту на бањалучком Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету, који је са Сергејом Бутрином, руским математичарем са Државног универзитета Саратов, објавио научни рад “О нејединствености конструкције Штурм-Лиувиловог оператора са кашњењем”. Ријеч је о раду у којем је оборен резултат професора Јурка, једног од водећих свјетских научника, специјализованих за инверзну спектралну теорију.

Успјешни глумци

Република Српска има и много младих глумаца, који својим талентом парирају чак и звијездама Холивуда. Један од њих је Златан Видовић из Градишке, којег је овдашња публика гледала у бројним остварењима попут “Убице мог оца”, “Дара из Јасеновца”, “Кости”. Но, чини се да је тек као инспектор Бојан у серији “Певачица” добио заслужену пажњу, како од публике, тако и од медија. Раме уз раме са великим глумачким именима нашла се и тринаестогодишња Биљана Чекић из Козарске Дубице, позната по улози Даре Илић у српском филму “Дара из Јасеновца” из 2020. Ова изузетна млада и талентована дјевојчица још размишља о томе у коју средњу школу да се упише. Али не и о факултету.

- Факултет драмских умјетности је дефинитивно мој избор - ријешена је Биљана.

Ту је и непревазиђени Никола Коља Пејаковић, славни глумац, редитељ, сценариста и музичар. Рођен у Бањалуци, још као средњошколац бавио се сликањем и писањем, да би се потом заинтересовао за позориште и 1985. уписао Факултет драмских уметности у Београду. Широј јавности представио се улогама у филмовима и серијама попут “Ми нисмо анђели”, “Сложна браћа”, “Лепа села лепо горе”, “Ране”, “Небеска улица”, “Рат уживо”, “Мртав ‘ладан”, “Мотел Нана”, “Месо”, “Кости”, “Јужни ветар” и многим другим.

У протеклих неколико година бањалучки глумци полако су почели да преузимају главне роле у српској и регионалној кинематографији. Љубиша Савановић, Николина Фригановић и Александар Стојковић само су неки од чланова ансамбла Народног позоришта Републике Српске без којих је немогуће замислити неки нови филм или серију.

Спортски хероји

Славу Републике Српске свим свјетским меридијанима током протеклих 30 година проносили су, и даље проносе њени врхунски спортисти. Мало је спортова у којима се није чуло за неког из Српске, што се углавном дешавало у оним екипним. Посебно мјесто међу њима заузима џудиста Немања Мајдов, који је рођен 1996. године у Источном Сарајеву, а 2017. постао је свјетски шампион. Отац Љубиша открио је његов таленат и на тавану породичне куће направио тренинг салу за њега и старијег сина Стефана, а Немања је достигао свјетске висине.

Бањалучка рукометна школа изњедрила је великане овог спорта који су оставили дубок траг гдје год да су играли или обављали неку другу функцију. Било је ту играча из других градова који су Републику Српску увијек истицали у први план. Имена Горана Ступара, Александра Кнежевића, Небојше и Андреја Голића, Младена Бојиновића, Данијела Шарића, Велимира Петковића, Владимира Врањеша, Марка Панића... свједоче о “мору талената” на овом простору.

Раме уз раме са рукометашима могу стати и кошаркаши. НБА прстеном дичи се Добојлија Огњен Кузмић који је као члан Голден Стејта 2015. године постао шампион најјаче лиге свијета, док је исте године био шампион и развојне НБА лиге те Евролиге три године касније са Реал Мадридом. Прије њега прстен је освојио и Дарко Миличић (2004. са Детроитом) који је поријеклом из Шипова, баш као и српски репрезентативац Мирослав Радуљица, освајач три сребра са “орловима”.

Зоран Кукић био је дио најбољег тима Борца у историји, а потом и важан дио тада моћног Келна. Његовим стопама сада иде Далибор Илић који би лако могао постати играч који је као члан клуба из Српске отишао директно у НБА. Посебан статус има Слађана Голић, најбоља кошаркашица коју је Бањалука икада имала. Каријеру је започела 1977. и завршила у родном граду 2000. године уз величанствен опроштај. Њене насљеднице дефинитивно су Саша Чађо и Милица Деура, а ту је и Николина Милић. Тренери из Српске посебна су прича. Своје “потписе” у екипама остављали су широм Европе и међу њима су Зоран Микеш, Предраг Крунић, Владимир Арнаутовић, Златан Прешић, Драган Бајић, Слободан Симовић... који су биљежили велике успјехе са својим тимовима.

Мало је европских држава у којима нису играли и фудбалери из Републике Српске. Неки су рођени у њој, неки вуку коријене, али сви заједно Српску носе у срцу. Нека од најзначајнијих имена међу њима су Саво Милошевић, Марко Марин, Невен Суботић, Здравко Кузмановић, Раде Крунић, Дарко Малетић, Огњен Врањеш, Бранислав Крунић, Винко Мариновић, Александар Вуковић.

Иако нису рођени у Српској, ватерполисти Душко и Гојко Пијетловић, те Никола Рађен с поносом истичу своје поријекло из Мркоњић Града, односно Шипова. Браћа су освојила све што се могло освојити на свијету и то по неколико пута, мада ни њиховом куму не мањка трофеја.

Популарност одбојке муњевито расте посљедњих двадесетак година, а најбоља свјетска играчица стиже из малене Билеће. Тијана Бошковић свјетски је бисер којег је изњедрила општина са југа Српске. Заједно с њом медаље у репрезентативном дресу броји и Бранкица Михајловић, док је Ђорђе Ђурић прије њих био дио тадашње репрезентације баш као и Саша Старовић те његова сестра Сања. Један о најпопуларнијих спортиста Српске је и Драженко Нинић. Бивши кик-боксер “жарио је и палио рингом” и био шампион Европе и свијета као аматер и као професионалац у дисциплини лоу-кик. Ту су и многи други спортисти, али и талентовани људи у готово свим браншама који нас у најбољем свјетлу представљају.

Први лауреат и медаља

Посебно мјесто у историји спорта Републике Српске уписао је Мирољуб Кременовић, који је имао част да први понесе епитет најбољег спортисте Српске ратне 1992. године. Прву медаљу у историји спорта Републике Српске освојила је џудисткиња Дијана Војиновић Зиројевић 28. марта 1993. године на пионирском првенству Југославије у Темерину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.