Употреба ГМО у РС чека усвајање закона
Бањалука - Увоз, употреба и гајење генетски модификованих биљака дозвољени су у 67 земаља свијета у којима живи више од 75 одсто свјетске популације, а промет генетски модификоване соје и њених производа за животињску исхрану у Српској чека усвајање измјена Закона о генетски модификованим организмима (ГМО).
Пољопривредни институт РС урадио је анализу о стању узгоја ГМО у Европској унији и свијету, а подаци до којих су дошли показују да фармери широм свијета од 1996. године, када су први пут комерцијализовани генетски модификовани усјеви, константно повећавају узгој тих биљака. Засијане површине ГМО за више од двије деценије порасле су за 112 пута.
- У 24 земље свијета током 2017. године било је засијано 189,8 милиона хектара ГМО, што представља пораст од три одсто у односу на годину раније, а САД, Бразил, Аргентина, Канада, Индија и Парагвај биле су водеће земље у којима су узгајане те биљке - рекао је директор института Војислав Тркуља. Он је истакао да је соја у 2017. била највише гајена генетски модификована биљка у свијету на површини од 94,1 милион хектара, а слиједе кукуруз, памук и уљана репица.
- Од укупних количина соје произведе у 2017. години, 77 одсто је генетски модификована, док је памук у чак 80 одсто генетски модификован - истакао је Тркуља.
Према његовим ријечима ЕУ је до краја 2018. издала 111 одобрења за коришћење генетичких модификација памука, кукуруза, соје, уљане репице и шећерне репе.
- Одобрење је издато за 19 сорти генетски модификоване соје за исхрану или за састојке у исхрани за људе и животиње, као и за 74 хибрида генетски модификованог кукуруза који су намијењени за исхрану људи и животиња. Зелено свјетло има и пет сорти генетски модификоване уљане репице и једна сорта генетски модификоване шећерне репе - рекао је Тркуља.
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истакли су да ће Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о генетички модификованим организмима, који одобрава коришћење генетски модификоване соје за исхрану животиња, бити упућен у скупштинску процедуру након што становништво и јавност буду детаљно упознати о тој теми.
Истакли су да се доношењу измјена и допуна поменутог закона приступило због прецизнијег уређења те материје, а с циљем обезбјеђења заштите животне средине и биодиверзитета, те постизања адекватног нивоа заштите здравља људи и животиња, интереса потрошача и произвођача.
- Примјена тог закона омогућиће потрошачима да изврше избор у вези са храном за животиње коју употребљавају за њихову исхрану, а то се посебно односи на генетски модификовану храну, која ће, ако прође веома сложену процедуру процјене ризика и одобравања у ЕУ, према одредбама овог закона морати бити јасно обиљежена. Тако ће потрошачи моћи да заштите своје основно право на избор, тј. моћи ће сами да доносе одлуку да ли желе или не желе да купују храну за животиње која садржи ГМО - рекли су у Министарству пољопривреде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
