Стручњаци Свјетске банке анализирали квалитет школства у БиХ: Због пандемије размишљали и о прекиду школовања

Упозорили су на то стручњаци Свјетске банке у најновијој публикацији под називом “Функционални преглед пружања образовних услуга”, која је рађена уз подршку Европске уније. Како би се утврдило колико су ученици и шта пропустили док су часови праћени испред рачунара и телевизора, потребно је, како је истакнуто у извјештају, детаљно процијенити, а потом пронаћи механизме да би пропуштено градиво било надокнађено.

- Потребно је имплементирати програме великог обухвата, као што су убрзано учење или рад са туторима. Важно је и уложити у технологију да се превазиђе недостатак материјалних ресурса и повећа способност наставника да допру до сваког ученика, посебно током пандемије - поручују стручњаци Свјетске банке.

Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић каже да је, као и на све поре друштва, пандемија оставила посљедице и на образовање, али да је образовни систем Српске адекватно одговорио на све изазове у протеклом периоду.

- На крају сваке школске године, али и на полугодиштима, вршимо анализе и достављамо препоруке наставницима да се све оно што је рађено током онлајн наставе, ако има потребе, надокнади или допуни током те или идуће школске године - навео је Дамјановић.

Предсједник Актива директора основних школа на подручју Бијељине Предраг Рачановић каже да се тестовима увијек може провјерити знање које ученици треба да задовољавају према наставним плановима.

- Онлајн настава је заиста могла да оштети ученике у смислу усвајања знања, али то је само моје мишљење. Да бисмо имали опште податке, треба организовати провјере знања ђака и потом урадити детаљне квантитативне и квалитативне анализе на основу којих бисмо добили тачне податке колики је усвојени ниво садржаја који ученици имају - поручио је Рачановић.

Осим лошег утицаја пандемије на квалитет образовања, стручњаци Свјетске банке упозоравају и да је у БиХ расподјела средстава неефикасна и неравномјерна, уз несразмјерно велика издвајања за запослене, што оставља мало простора за улагање у квалитет образовних услуга.

- БиХ на образовање троши 4,6 одсто бруто домаћег производа (БДП),  више од других земаља  у  региону,  али  мање од  просјека ЕУ. Овим се оставља веома мало простора за капитална улагања и друге инвестиције које би могле побољшати исходе учења, укључујући и предшколско образовање за којим у БиХ постоји велика потражња - поручују из Свјетске банке.

Додали су и да готово једна трећина средстава која се троше на радну снагу одлази на ненаставно особље, што упућује на велики удио у потрошњи за помоћне послове у школама, који не доприносе квалитету наставе и учења.

Предшколске установе

Према подацима Свјетске банке, од 143 општине у БиХ, у чак 30 не постоји ниједна предшколска установа.

- Стопе уписа посебно су ниске у руралним подручјима, гдје мање од осам одсто дјеце похађа неки облик предшколског образовања. Најчешћи узроци су висок ниво незапослености, ниски приходи, као и обичајне норме у вези са чувањем дјеце - наведено је у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.