Шта стоји у нацрту закона о усељавању у Њемачку?

Њемачка је усељеничка земља и потребни су јој страни радници, из цијелог свијета. То је одавно јасно, прије свега привреди и не малом дијелу политичког спектра, док су конзервативци из ЦДУ и ЦСУ који су већ 12 година на власти, одбијали да ту чињеницу признају законом који би регулисао долазак странаца у земљу. Њихов отпор је сломљен, утолико што ће 19. децембра, влада Њемачке гласати о такозваном Закону о усељавању стручне радне снаге или Фахкрефтеајнвандерунгсгезец - Фацхкрäфтееинњандерунгсгесетз, пише Дојче веле.

Закон би требало тачно да регулише ко смије да дође у Њемачку - да ради или да се школује. Генерално, фокус је на људима који већ имају завршен факултет или квалификацију, односно стручну спрему. Закон је и сада релативно либералан за људе са виском стручном спремом, али је за оне са нижим квалификацијама било доста препрека.

Квалфикација - није важно која

Нацртом закона је сада предвиђено да заинтересована особа која има завршену стручну спрему, и поготову ако је нашла радно мјесто, смије да ради у Њемачкој - у било којој професији. То значи да радну визу могу да добију и људи чија занимања на спадају у групу тражених у Њемачкој. До сада је то био један од услова за добијање радне визе. Такође је ново то што приликом издавање радне визе више не мора да се докаже да за то радно мјесто нема одговарајућих кандидата из Њемачке или ЕУ. Међутим, уколико се буде указала потреба, ова клаузула којом се штити домаћа радна снага, моћи ће брзо поново да се уведе.

Још једно ново правило је да особе који имају стручну спрему посао могу да траже и у Њемачкој - дакле не морају да имају уговор о раду прије него што уђу у Њемачку. За тражење посла имају шест мјесеци. Поред стручне квалфикације предуслов је и одговарајуће знање њемачког језика и доказ о покривању животних трошкова током тог периода, односно да неће зависити од државне подршке у Њемачкој.

Признавање диплома

Да би страни радници могли да раде у Њемачкој њхова стручна спрема мора бити призната овдје у земљи. Раније је баш око тога било много проблема. Међутим, то би са новим законом требало да буде другачије. Ради се на даљем развијању система признавања степена образовања, и на бољем савјетовању заинтересованих особа из иностранства.

Према Зидоче цајтунгу нацрт закона садржи једну важну олакшицу у вези са тим: наиме, предвиђена је „ограничена могућност” да „под одређеним условима” страни радник своју диплому стечену у иностранству поднесе на признање - након доласка у Њемачку. То значи да квалификовани страни радници могу ући у Њемачку, успут радити и за то вријеме чекати на признавање своје дипломе.

Радна дозвола иако је одбијен азил

А што се тиче потражилаца азила, нацрт закона предвиђа привремену дозволу боравка и рада у трајању од двије године - такозвани “Beschäftigungsduldung”. То значи да ако потражилац азила има посао, двије године не смије бити протјеран из Њемачке. Ово се односи на особе којима је азил одбијен, које најмање годину дана имају такозвани дулдунг, који најмање 18 мјесеци имају регуларан посао преко којег плаћају порез и доприносе, и раде најмање 35 сати недјељно. Овим огранчењима њемачка влада жели да спријечи да се “Бесцхäфтигунгсдулдунг” издаје одмах са обавјештењем о одбијању азила. Овлашћени органима се тако даје времена да “спроведу мјере за окончање боравка” у Њемачкој особи којој је одбијен азил.

Правило по којем особе којима је одбијен азил и које се налазе на трогодишњем стручном школовању и потом још двије године могу да раде у Њемачкој, а да им не пријети протјеривање - биће проширено на такозавне помоћне послове, односно послове за које није потребна никаква квалификација. Предуслов је да се обавежу да ће после завршити стручну обуку за посао за који нема довољно радне снаге. То такозвано 3 плус 2 правило важиће у цијелој земљи, што до сада није био случај.

Њемачки језик

Да би њемачки језик могао боље да се научи у иностранству, даље ће се развијати курсеви Гете-Института. Али на том пољу више морају да се ангажују и привреда и њена представништва у иностранству као и поједнична предузећа. Тако би на примјер требало да прошире своја представништва у иностранству како би промовисали њемачки као страни језик. Слични модели сарадње би требало да се успоставе са школама у иностранству. Још један приједлог је изградња програма стручне обуке у иностранству који укључују и учење њемачког језика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.