Школама фале логопеди

Данијела Стоканић 03.10.2016 14:56

Бањалука - Од 205 основних школа, колико их има на подручју РС, логопеди раде само у њих 10, што је недовољно с обзиром на то да је све више малишана који имају проблема са муцањем и другим гласовно-говорним поремећајима.

Стручњаци истичу да због недостатка овог кадра на тржишту рада тек свака 20. основна школа у РС има логопеда. Да је ситуација алармантна, потврђује и податак Републичког педагошког завода да ниједна основна школа на подручју двије велике регије, бањалучке и приједорске, нема логопеда.

Наставни кадар у школама РС једину врсту помоћи у инклузивном наставном процесу добија од мобилног тима дефектолога који је задужен за пружање подршке свим овим установама.

Инспектор и просвјетни савјетник за специјалну наставу и инклузију у Републичком педагошком заводу Дијана Пешић наглашава да су логопеди неопходни у свим основним школама широм Српске.

- Осим у школама, логопеди су потребни и у домовима здравља, амбулантама породичне медицине, заводима за рехабилитацију и другим здравственим установама, а све како би њихове услуге биле доступне свим грађанима, посебно за потребе ране идентификације и третмана - рекла је Пешићева.

Истиче да, што се тиче најмлађих становника Бањалуке који имају проблема са сметњама у говорно-језичком развоју, помоћ могу потражити од логопеда Центра за васпитање и образовање и рехабилитацију слушања и говора.

- С обзиром на то да немамо запослене логопеде у свим школама који би могли да врше дијагностику говорно-језичких поремећаја, немамо ни тачне податке. Очекујемо да најмање десет одсто ученика у РС одступа од уредне линије развоја говора и језика - рекла је Пешићева која је до прије неколико година била једини логопед у Бањалуци и то у ОШ "Георги Стојков Раковски".

Психолог у бањалучкој ОШ "Бранко Ћопић" Маријана Зељковић истиче да је логопед и те како потребан овој установи, јер се број малишана са сметњама у говору повећава.

- Приликом тестирања дјеце за први разред ове године примијетили смо да чак 40 одсто малишана не изговара све гласове. Неки од њих су на третману, док има дјеце која још нису ни посјетила логопеда - рекла је Зељковићева.

Јасминка Д., мајка дванаестогодишњег Марка који се са проблемом муцања бори од четврте године, каже да њен син на муцање гледа као на свој највећи проблем у животу.

- Због тога се, посебно сад кад улази у пубертет, често повлачи у себе и избјегава дружења. Муцање му такође задаје проблем и у школи када често због њега зна да "заблокира" - рекла је Јасминка додајући да њен син никад није посјетио логопеда, који би му помогао да савлада језичке препреке, јер га у школи у коју он иде нема.

Да је, нажалост, овај дјечак само један од многих који имају различитих проблема приликом говорне комуникације, потврђује и ученица четвртог разреда једне бањалучке основне школе Јелена П. И она се, како каже, због муцања, које је најизраженије у тренуцима када је уплашена, често повлачи у себе и не жели да прича како не би изазвала подсмијех код својих другара.