Сагледана улога цркве између традиције и стварности
ФОЧА - Задатак Цркве, као чувара апсолутне истине, није уништење савременог друштва и враћање човјека у средњи вијек, већ да све што је добро у савременој култури преобрази и усмјери према Христу, једна је од порука са дводневног научног скупа који се данас завршава на Православном богословском факултету "Свети Василије Острошки" у Фочи.
Један од модератора научног скупа "Перспективе примијењене теологије у савременом добу", професор овог факултета Ведран Голијанин каже да је практична теологија усмјерена ка одређивању исправног односа Цркве према свијету, свјесна свог присуства у свијету и чињенице да њени чланови живе у конкретним историјским околностима, које су промјенљиве.
"Због тога се науке које спадају у практичну теологију, као што су хришћанска социологија или пасторално богословље, управо баве изучавањем духа времена. Вријеме у којем живимо је примарно постмодернистичко вријеме у којем се сам појам истине угрожава - свако има своју истину, не постоји само једна истина", наводи Голијанин.
Он истиче да је парадокс у томе што Црква у свијету наступа као чувар апсолутне истине, која јој је повјерена од Бога, тако да се самом том чињеницом јавља проблем између Цркве и савременог свијета.
"Управо је то разлог што многи неупућени људи Цркву сматрају анахроном, неприлагођеном нашем времену, а управо Црква не види као свој задатак уништење савременог доба или враћање човјека у средњи вијек, него преображај савременог друштва, тако да све оно што у савременом друштву има потенцијал, а у складу са учењем Светог апостола Павла жШто год добро чујете, то држитеж, Црква наступа да све што је добро у савременој култури преобрази и да човјека кроз те добре ствари усмјери према Христу и вјечној истини", каже Голијанин.
Универзитетски и професори средњих богословских школа из Србије и Републике Српске на научном скупу у Фочи представили су научне радове у којима су се бавили савременим изазовима Цркве, о томе шта она може да понуди савременом човјеку.
Обрађена је литургијска пракса, а затим савремене правне околности у којима се налази Црква, од питања аутокефалности до друштвене ангажованости и питања враћања одузете црквене имовине.
Занимљиви су били и радови о односу савремене културе и хришћанства и о перспективама православне педагогије, као и излагања о односу хришћанства и савремене психологије, те о пастирском богословљу између традиционализма и стварности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
