Републички секретаријат за вјере: Комисија постала неконтролисани центар моћи

У анализи Одлуке "Покретно добро - Чајничко јеванђеље које се чува у музеју Цркве Успења Богородице и Цркве Вазнесења Христовог у Чајничу", Секретаријат је утврдио пропусте који обеснажују ову одлуку као јавни документ објављен у Службеном гласнику БиХ 2013. године.

Анализа је у форми дописа послата Комисији за очување националних споменика, са захтјевом за укидање ове спорне одлуке, уз образложење да је "тежина и број пропуста у Одлуци и образложењу такве природе да се не могу поправити накнадним корекцијама".

Републички секретаријат за вјере Владе Српске сматра да је једини начин да се изађе из ове ситуације стављање ван снаге Одлуке о проглашењу Чајничког јеванђеља националним спомеником из 2013. године.

У анализи ове спорне одлуке, у коју је Срна имала увид, Републички секретаријат за вјере користио је документе објављене на електронској страници Комисије, напомињући да је чудно да у Службеним гласницима БиХ уз одлуке Комисије нису објављивана и образложења, како је дефинисано Уставом, односно Анексом осам.

У анализи се напомиње да је аутор Одлуке користио израз "музеја" Цркве Успења Пресвете Богородице и Христовог Узнесења у Чајничу, који правно и формално не постоји.

Ријеч је о колоквијалном називу за вишевјековни појам ризнице који се употребљава у Српској православној цркви /СПЦ/. У одлуци се такође користи погрешан назив цркве, а СПЦ се, упркос лекторских прегледа, пише малим словом, док се "црква босанска" пише великим.

Члан одлуке противан Анексу осам Дејтонског споразума

Осврћући се на одредбу Комисије да изношење националног споменика из БиХ није дозвољено, у Секратаријату напомињу да су Анексом осам, чланом пет, ентитети дефинисани као носиоци правних, научних, техничких, административних и финансијских мјера потребних ради заштите, конзервирања, презентације и санације имовине, те да је овај члан Одлуке противуставан.

У даљој анализи неуставности ове одлуке, у допису Секретаријата се такође додаје да члан седам Анекса осам обавезује Комисију да ће "доносити таква правила и прописе које ће бити у сагласности са овим споразумом, а како то буде потребно ради извршења својих функција".

То додатно потврђује да је овај члан Одлуке противан цјелокупном Анексу осам Дејтонског споразума и цитираним члановима, законима БиХ и ентитетским законима.

Оваквим писањем Одлука, Комисија је временом узурпирала своја овлаштења и на тај начин постала неконтролисани центар моћи.

Усвајањем Пословника Комисија узурпирала права

Највећи искорак у узурпацији права и моћи Комисија је учинила усвајањем Пословника о раду Комисије о очувању националних споменика који је ступио на снагу 2002. године.

Према Пословнику, Комисија сама себи својим актима уређује начин рада и компетенције, а као нонсенс може да послужи став који је изнесен у преамбули Пословника о раду Комисије у коме се каже "ако неко питање из надлежности комисије није утврђено овим Пословником, то питање урадиће се закључком комисије".

Нестручност и аљкав рад Комисије посебно је видљив у члану пет Одлуке Комисије о проглашењу Чајничког јеванђеља националним спомеником БиХ.

Према овој одлуци Комисије, између осталог, Чајничко јеванђеље не може или може да се изнесе из БиХ уколико се утврди да је конзерваторске радове могуће извршити у БиХ, да се у иностранству може извршити квалитетнија конзервација, да се конзерваторски радови могу у иностранству урадити брже, да је у иностранству јефтиније.

У одлукама комисије се код покретног насљеђа често пише ова одредба, но ова одредба је супротна члану један и члану два сваке одлуке, у којима пише да је ентитет надлежан да "предузима/чини све напоре" на заштити конзервацији и чувању покретних добара.

Дакле, прописујући овај члан пет у одлуке, Комисија је сама себи дала надлежности које нема, које су Анексом осам, чланом пет, као и Законима о спровођењу одлука јасно дате ентитетима и институцијама ентитета.

Комисија нема право да даје дозволе

Дакле Комисија нема надлежност да даје дозволе за привремени увоз и извоз ради конзервације и рестаурације, иако се у одбрани оваквог става позива на Правилник о међународној сарадњи, донесен 2002. године који је подзаконски акт, али и сам у супротности са Анексом осам, односно Уставом.

"Да ли осим тога, Комисија заиста има нема компетентне стручне службе које ће све ово што је наведено процијенити, утврдити и спровести? Ко је тај у Комисији који одређује шта је `јефтино`, а шта је `брзо` у конзервацији? Ко ће `недвосмислено` утврђивати да конзервација у иностранству неће ни на који начин угрозити национални споменик?", питају у Секретаријату за вјере.

Пита ли се било шта, истиче се, о овим мјерама власник националног споменика - у конкретном случају Српска православна црквена општина Чајниче, а у вишој истанци Управни одбор Митрополије дабробосанске на чијем је челу митрополит дабробосански.

Осим тога, Комисија се ставља у улогу врховног судије који је једини мјердаван да одлучује како се чува ово добро, заборављајући да је СПЦ институција која га чува више од 500 година.

"Чајничко јеванђеље" сачувала породица из Чајнича

У анализи се подсјећа на случај из 1942. године када је посебна јединица Францетићеве легије направила погром над српским народом у источној Босни, па и у Чајничу. Осим погрома имали су задатак и да пронађу икону Богородице Чајничке и старе рукописе и штампане књиге, а прије свега Чајничко јеванђеље.

Вјерујући народ, који је остао без свог митрополита кога су усташе убиле 1941. године, без свештенства побијеног и протјераног у Србију, у свом бијегу према Црној Гори понио је ризницу и сакрио је у пећини /отуда трагови влаге/, око шест километара југоисточно од Чајнича.

Исти циљ имала су Италијани 1943. године када су срушене цркве. Одлучношћу и побожношћу тог народа ризница са иконама и књигама остала је до завршетка рата на тим просторима, а Чајничко јеванђеље сачувала је породица Спремо из Чајнича.

"Да ли чланови Комисије заиста мисле да су послије толико стотина година чувања ризнице у СПЦ једино они позвани да је штите од крађе, пропадања, измјештања из Чајнича и слично?", упитали су у Секретаријату.

У анализи се наводи да Комисија, осим што правно није надлежна за издавање оваквих дозвола, те стручно није компетентна, објективно није у стању да изврши преузете компетенције - само за рестаурацију или презентацију у иностранству покретних добара ризнице у Чајничу, Комисија би морала да примијени критеријуме и изда дозволе за 12 старих рукописних књига, 56 старих штампаних књига и 26 икона.

Шта је прави мотив одвајања рукописа из Одлуке?

У аналази се оцјењује да се види бесмисленост члана пет Одлуке, при чему се не води рачуна о стручности и компетентности институција и појединаца у Републици Српској, али и у првом реду свештенства и народа Митрополије дабробосанске.

Било како било, ова и оваква формулација која се позива на закон из 2002. године не може се односити на Чајничко јеванђеље, јер је оно проглашено националним спомеником у склопу Одлуке о градитељској цјелини - Црква Успења Пресвете Богородице и Црква Вазнесења Христовог у Чајничу /2007. година/ заједно са осталим рукописним и штампаним књигама и збирком од 25 икона.

Тиме је ова рукописна књига скинута са Привремене листе.

Намеће се право питање, а то је - шта је био прави мотив одвајања рукописа Чајничко јеванђеље из Одлуке из 2007. године којом је заштићено у склопу цркве и у колекцији са осталим рукописним и штампаним књигама с којима чини неодвојиву цјелину, и његово поновно проглашење националним спомеником, кад оно то већ јесте?

Образложење из 2007. године неутрално у одлучивању

Из Секретаријата су указали на чињеницу да се Одлука Комисије о проглашењу националним спомеником БиХ непокретна и покретна добра СПЦ у Чајничу из 2007. године маргинално помиње у Одлуци из 2013, и то само у лоцирању Чајнича.

Образложење из 2007. године је добро написано, са обиљем података, неутрално у одлучивању на коју страну треба да превагне оцјена о суштини овог рукописа.

Основна идеја писања новог образложења 2013. године, па и самог проглашења и доношења нове одлуке, била је да елиминише ту неутралност и да потврди мишљења "сарајевске медиевистичке лингвистике" како су средњовјековни босански рукописи посебно стабло у оквиру црквенословенског језичког ареала.

Оно што је значајније, ново образложење је индиректно позиционирала Чајничко јеванђеље у окриље "цркве босанске", при чему је СПЦ "само сачувала рукопис прилагођавајући га православној литургији".

Обрисани су сви научни извори из претходне одлуке који рукопис несумњиво описују као "рукопис српске редакције", а у новом образложењу је уписано мишљење једног научника из Сарајева које је достављено Комисији, без позивања на научне изворе.

Текст о положају Чајнича и православних цркава у граду преузет је из Одлуке Комисије о проглашењу градитељске цјелине – Црква Вазнесења Христовог и Црква Успења Богородичиног у Чајничу објављене у Службеном гласнику БиХ, и то је први једини пут да се Одлука из 2007. године помиње и цитира. Међутим, индикативно је да се у свим осталим битним стварима за Чајничко јеванђеље не цитира та одлука.

Закључује се да је неопходна неутрална парадигма обојена виђењима која нову одлуку сврставају на једну страну.

"Да је Јеванђеље проглашавано националним спомеником само зато што је писано у источној Босни и на пергаменту, и што је једина књига те врсте која је сачувана у БиХ, било би довољно навести научна образложења из Одлуке из 2007. године", сматрају у Секретаријату за вјере.

Неприхватљиво да се СПЦ пише малим словом

Секретаријат сматра неприхватљивим да се СПЦ у јавном акту као што је Одлука Комисије, објављена у Службеном гласнику БиХ, пише малим словима.

Оно што је изузетно важно, а на шта је Секретаријат посебно указао јесте да је на сједници на којој је усвојена Одлука из 2013. године, аутору јасно дато седам примједби које мора промијенити у дијелу "историјат", те су му чак наведени и научни извори одакле да препише дио о Чајничком јеванђељу.

Са тим примједбама Одлука је усвојена. Аутор одлуке, намјерно није уврстио пет примједби, те је на објављивање у Службени гласник БиХ послао варијатну Одлуке у којој је намјерно обрисан овај историјски дио, којим би Јеванђеље било потврђено као рукопис "српске редакције".

Одлука која је објављена у Службеном гласнику БиХ није она која је усвојена, и као таква је неважећа.

Намјерно писање малим словом СПЦ, Комисија даје до знања на који начин се односи према Чајничком јеванђељу и улози СПЦ у вишевјековном очувању ове књиге која има изузетну духовну и богослужбену вриједност у овој цркви и културноисторијску вриједност за БиХ у цјелини, истиче се у анализи.

За СПЦ битна суштина Чајничког јеванђеља

У анализи Секретаријата такође је дат осврт на одјељке рукописа који су писани по обрасцу СПЦ и литургије /четири литургијске подјеле, тј. четворојеванђеља/, односно редослијед зачела /перикопа/ СПЦ, те преиспитивање тезе о припадности "цркви босанској".

Секретаријат у анализи закључује да је за Православну цркву од средњег вијека до данас, за вјернике и за јерархију, битна суштина правовјерности Јеванђеља и да све наведено у допису треба да послужи да би се указало да настрано образложење у Одлуци Комисије има за посљедицу нејасно дефинисан карактер Чајничког јеванђеља, са јасном тенденцијом да се прогласи рукописом "цркве босанске".

Од Комисије се тражи да се Одлуком не пресуђује о карактеру Јеванђеља и, уколико се то ради, да се онда уврсте и сви научни српски извори, који су се једини бавили детаљно анализом овог дјела, а који су обрисани из одлуке из 2007. године.

Ставити ван снаге Одлуку о проглашењу Чајничког јеванђеља националним спомеником

У анализи Секретаријата за вјере се констатује да се Комисија у Одлуци и образложењима није бавила критеријумима сакралне вриједности и није се у образложењу бавила питањима значаја Чајничког јеванђеља за литургијску употребу и духовну вриједност за СПЦ.

Такође, није се бавила значајем за идентитет вјерника СПЦ и српског народа у БиХ и није се бавила критеријумима намјере и употребе, који су основни критеријуми наведени као основ за проглашење овог дјела спомеником.

Тежина и број пропуста у Одлуци и образложењу такве су природе да се не могу поправити накнадним корекцијама, па је једини начин да се изађе из ове ситуације стављање ван снаге Одлуке о проглашењу Чајничког јеванђеља националним спомеником из 2013. године, закљује се у анализи Секретаријата

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.