Рад на црно протјерују интензивније контроле

Реформским мјерама које је предузела Влада РС, од прошле године рад на црно могу да контролишу сви инспектори Инспектората РС у својим примарним областима надзора, као и инспектори Пореске управе РС и Републичке управе за игре на срећу, док су тај посао раније обављали само инспектори рада. Овим је значајно повећан број инспектора и контрола у овом сегменту, што потврђују подаци Инспектората РС према којима су њихови инспектори лани обавили 14.219 контрола рада на црно и затекли 532 непријављена радника, док су годину раније у 12.500 контрола затекли 803 радника без уговора о раду, који нису били пријављени на обавезне видове осигурања.

Инспектори Пореске управе прошле године у 3.520 контрола пронашли су 129 радника на црно. Инспектори Одјељења за инспекцијиски надзор Републичке управе за игре на срећу у 105 контрола пронашли су једног непријављеног радника.

Ради смањења броја радника у сивој зони, измијењена је и законска одредба која је послодавцу остављала могућност да у року од пет дана од дана закључења уговора о раду пријави радника на надлежне видове осигурања.

- У пракси је то доводило до злоупотреба, гдје су послодавци у току контроле тврдили да је радник почео да ради прије неколико дана и тек онда у остављеном року регулисали статус радника - истакли су у Инспекторату РС и додали да је измјенама Закона о пореском поступку прописано да пријаву за регистрацију у јединствени систем обвезника доприноса послодавац подноси најкасније дан прије ступања запосленог на рад код послодавца.

Статистике показују да је годинама уназад ангажовање радника на црно најчешће у областима угоститељства, трговине, експлоатацији и преради дрвета и услужним дјелатностима.

Директор фабрике обуће "Санино" из Дервенте Радован Пазуревић каже да мање радника на црно представља позитиван помак, те да га посебно радује чињеница што се ствара повољнији амбијент за пословање привредника.

- Смањује се број радника на црно, пуни се буџет, а најважније од свега је то што се на овај начин уводи ред у пословање и привредни сектор. Природно је да оно што радимо буде у сфери законских прописа - рекао је Пазуревић.

Члан Удружења економиста РС SWOT Предраг Дудуковић оцијенио је да је мањи број радника у сивој зони симболичан напредак у односу на процјене колико радника ради непријављено.

- Мјере које се предузимају су унаприједиле контролу радника који раде без уговора, али то још није довољно и треба радити више како би се сузбио рад на црно. Једина права могућност да се побољша буџет и ријеши проблем нелојалне конкуренције између предузећа јесте борба са онима који не пријављују раднике - рекао је Дудуковић.

Додаје да је тешко процијенити колико је тачно радника у Српској који раде на црно.

- Ту у суштини треба тражити разлог зашто је по неким процјенама десет одсто незапослених, а по неким 30 одсто. Ту се ствара разлика између оних који су стварно незапослени и оних који су незапослени на папиру, а у ствари раде на црно - појаснио је Дудуковић.

Казне

Након што затекну непријављеног радника на радном мјесту, инспектори пишу казну послодавцима.

- У складу са мјерама прописаним Законом о раду, новчане казне износе од 5.000 до 20.000 марака - навели су у Инспекторату РС.

Из Пореске управе Српске наводе да уплатиоцима доприноса који не региструју запослене у Јединствени систем у законом прописаном року изричу мјеру забране обављања дјелатности у трајању најмање 15 дана и казну од 10.000 до 30.000 КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.