Повећава се опасност од појаве заразе Западног Нила у Републици Српској

У Србији, у протеклој деценији, није забиљежено више комараца као ове године, а у чак девет градова регистровани су случајеви заразе.

С обзиром на овакву ситуацију, из Института за јавно здравство РС будно прате епидемиолошку ситуацију у Србији и региону.

Љекари наглашавају да се већина обољелих опоравља у потпуности, док у угроженим групама, као што су старији од 75 година или обољели од шећерне болести, може доћи до развоја менингитиса или енцефалитиса.

У ИЈЗ објашњавају да нема специфичне терапије, као ни вакцине против грознице Западног Нила.

“У случајевима кад су присутни искључиво благи симптоми, терапија није потребна или је симптоматска, што подразумијева кориштење аналгетка и  антипиретика. У случају теже клиничке слике, обољели се хоспитализују, уз примјену интензивиране супортивне терапије”, каже специјалиста епидемиолог у ИЈЗ Нина Родић Вукмир.

Према њеним ријечима, симптоми настају три до 14 дана након убода зараженог комарца.

“Толико траје период инкубације, а скоро 80 одсто заражених особа нема никакве симптоме. Око 20 одсто заражених особа има блаже симптоме као што су температура, главобоља, болови у мишићима, мучнина, повраћање и понекад оток лимфних жлијезда или осип по тијелу. Тешка клиничка слика са захватањем централног нервног система, односно појавом менингитиса и енцефалитиса, јавља се код мање од један одсто инфицираних. Ове године није пријављен ниједан пацијент са сумњом да је оболио од грознице Западног Нила, док су лане у Српској регистрована два пацијента”, истиче Вукмир.

Ријеч је о сезонском обољењу које је највише заступљено у периоду највеће активности комараца. Наиме, досадашња искуства показују да први обољели буде регистрован углавном у другој половини јула, а највећи број обољелих буде пријављен током августа. Основни начин преноса болести изазване вирусом Западног Нила је убод зараженог комарца. Вирус се не преноси међу људима путем контакта, нити се може пренијети са заражених птица на људе без угриза комарца.

У ИЈЗ истичу да је главни вектор, односно преносилац, Цулеџ пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас, а вирус је до сада изолован код 43 врсте комараца.

“Најлакши и најефикаснији начин превенције болести изазване вирусом Западног Нила је спријечити убод комарца”, каже Вукмир.

Тиграсти комарци су у Републици Српској први пут откривени 2015. године, и то на локалитетима Лакташи, Бањалука, Брод, Градишка, Бијељина.

Претпоставља се да је тиграсти комарац на наше подручје дошао са гумама, које су наше вулканизерске радње куповале у Италији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.