Перадари корак ближе европском тржишту
Бањалука - Домаћи перадари корак су ближе извозу пилетине на тржиште Европске уније јер је усвојен стандард о контроли бактерије кампилобактер која најчешће “напада” месо живине.
Иако још није познат тачан датум када би први шлепери пилећег меса и јаја произведених на домаћим фармама кренули ка европској трпези, БиХ је испунила још један од услова. Савјет министара БиХ средином овог мјесеца, на приједлог Агенције за безбједност хране БиХ усвојио је измјене Правилника о микробиолошким критеријумима за храну, а контрола бактерије обезбијеђена је уз подршку Фарма два пројекта за развој тржишне пољопривреде.
- Кампилобактер, који је један од највећих узрочника тровања храном у Европи, најчешће се доводи у везу с пилећим месом, а успостављање овог микробиолошког критеријума у БиХ, који се у ЕУ примјењује од 1. јануара, представља искорак у процесу отварања тржишта за домаће перадаре - саопштено је из Фарма два пројекта.
Из Агенције за безбједност хране БиХ су рекли да је доношењем измијењеног Правилника БиХ прати законодавство ЕУ и обезбјеђује усаглашеност прописа из ове области што омогућава правне предуслове за заштиту здравља потрошача и равноправан третман домаћих произвођача на тржишту.
Директор компаније “Агрекс” из Доњег Жабара, Предраг Миличић истиче да домаћи произвођачи меса и перади већ дуго чекају на отварање граница јер би им то много значило.
- Извоз у ЕУ дао би замах перадарству јер свако отварање тржишта повећава продају чиме се стварају услови за раст производње, али и за запошљавање. Према процјенама извоз би требало да порасте за 20 до 30 одсто - рекао је Миличић.
Инспектори Дирекције за здравље и храну, ревизију и анализу Европске комисије контролисали су од 26. септембра до 6. октобра лани сектор перадарства у БиХ, а министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић тада је рекао да очекује да ће званични извјештај стићи за три седмице и да ће тиме домаће компаније, “Мади”, “Овако”, “Бровис” и “Агрекс” добити дозволу за извоз пилећег меса и јаја на европско тржиште, међутим БиХ још није добила зелено свјетло.
Бактерија
Стручњаци сматрају да је главни пут преноса кампилобактера на људе путем хране, односно првенствено путем топлински недовољно обрађеног пилећег меса, а ова болест може се пренијети и путем непрокуваног млијека и загађене воде.
- Број обољелих од кампилобактера знатно је повећан у посљедњих десет година, због чега је ЕУ увела нове хигијенске стандарде заштите - казали су у Фарма два пројекту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
