Општине и градови дужни 300 милиона КМ

Подаци су то Министарства финансија РС, гдје су рекли да су најчешћи разлози задужености локалних заједница у Српској рефинансирање постојећих кредита и финансирање капиталних инвестиција.

Тако су највећи проценат задужености на крају децембра прошле године у односу на редовне приходе остварене у претходној фискалној години, како наводе у Министарству финансија, имали Бијељина, Источни Стари Град, Брод, Добој и Ново Горажде.

- Појединачни дуг је промјенљив, јер се локалне заједнице разликују по степену развијености, као и по сталним и додатним изворима финансирања. Разликују се и по самим условима из кредитних споразума, због чега је при поређењу потребна детаљнија анализа, на примјер, град Бијељина у првом кварталу ове године је смањио проценат задужености - објашњавају у Министарству финансија.

Начелник Брода Илија Јовичић, чија се општина налази на евиденцији међу тренутно најзадуженијим локалним заједницама, каже да су још крајем 2012. године узели кредит јер су морали измирити обавезе од 16,2 милиона марака како не би били блокирани.

- Тада је пронађено рјешење, а то је било задужење код комерцијалних банака, чиме смо ту ситуацију одгодили на период од десет година - објашњава Јовичић.

Истиче да су њихова задужења око 1,6 милиона годишње, односно више од 5.000 КМ дневно.

- Структура тих кредита је таква да је скоро десет милиона КМ за мазут и градску топлану - објашњава Јовичић и додаје да је то за општину било велико оптерећење, али успјели су у претходних шест година да измире скоро све те обавезе.

- Прешли смо и са мазута на сјечку за гријање града - казао је Јовичић, додавши да до 2020. године очекују да ће бити локална заједница са најмањим кредитним задужењима.

С друге стране, постоје и општине у Републици Српској које тренутно нису задужене у банкама, а то су Вукосавље, Источни Дрвар, Источни Мостар, Рудо и Станари.

Економиста Зоран Павловић каже да се локалне заједнице кредитно задужују углавном јер су на то приморане, због чега је потребно пронаћи неко ефикасно и дугорочно рјешење како би се та проблематика ријешила.

- Ако желимо покренути економску активност, за тај посао прије свега морамо стимулисати наше локалне заједнице. Једна од алтернатива могли би, на примјер, да буду приходи од пореза на исплаћене плате. Сада општине добијају четвртину пореза које послодавци уплате за плате, док три четвртине иду у трезор. То би требало промијенити, односно обрнути, како би општине стекле одређену економску моћ и потенцијал да саме помажу и улажу у развој бизниса и пројеката, што би директно смањило и њихова задуживања - сматра Павловић.

Према његовим ријечима, када би се општине финансирале од директних пореза, не би више стрепиле од блокада рачуна и неизмирених обавеза, које их и највише “гурају” у кредите.

Најзадуженије локалне заједнице

Бијељина

Источни Стари Град

Брод

Добој

Ново Горажде

Без задужености

Вукосавље

Источни Дрвар

Источни Мостар

Рудо

Станари

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.