Округли сто: УН не смију бити предмет злоупотребе лобистичких група
БАНЈАЛУКА - Уједињене нације (УН) не смију бити предмет злоупотребе лобистичких група и одређених земаља и задатак академске заједнице у Републици Српској је да настави да истражује истину о догађајима у протеклом рату, поручено је са округлог стола посвећеног најављеној резолуцији о Сребреници у Генералној скупштини УН.
Професор Правног факултета Универзитета у Бањалуци Милијана Буха истакла је да резолуције Генералне скупштине УН имају карактер политичког акта и могу служити као средство политичког притиска на државе, али немају правно дејство у међународном кривичном праву.
Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањалуци који је организатор округлог стола, истакао је да је циљ да академска заједница заузме став о свим битним питањима за Републику Српску, а да је најављена резолуција изазвала посебну пажњу два јавна универзитета.
“Постоји низ питања о којима ћемо данас говорити и закључивати. Основна питања су ратни злочини и њихова категоризација. Нажалост, злочини над Србима у прошлости нису на адекватан начин категорисани нити осуђени од међународне заједнице, поготово УН”, рекао је Гајанин новинарима у Бањалуци прије почетка округлог стола.
Он је додао да постоји низ других питања, међу којима је и то да ли је покретање такве резолуције у складу са правним нормама и да ли је релевантно инсистирање на доношењу такве резолуције од држава које су у својој прошлости чиниле ратне злочине.
“Да ли је Генерална скупштина овлаштена од Савјета безбједности УН да о тако важном питању доноси одлуке и да ли УН управо сада треба да расправља о таквим питањима с обзиром на дешавања на глобалном нивоу”, упитао је Гајанин.
Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Владан Бартула рекао је да представници академске заједнице, који истражују истину, желе да поруче да су увијек за истину, која је увијек иста.
“Та истина треба да нам покаже и злочине и злочинце и да уважимо свако страдање, али и да покажемо да не прихватамо ово наметање да је само српски народ починио злочине, јер знамо да то није тачно”, истакао је Бартула.
Он је изразио бојазан да се иза ове приче крије идеја да се Србима укине право на жртву и да се геноцид над српским народом избрише из историје.
Продекан за наставу на Филозофском факултету у Источном Сарајеву Вук Вучетић рекао је да је циљ данашњег округлог стола да академска заједница јасно каже да ова резолуција, иако нема правно, може додатно негативно да утиче на имиџ српског народа у свијету.
“То је континуитет негативног односа према српском народу. Очекујем да ћемо из различитих углова данас сагледати овај проблем”, додао је Вучетић.
Асистент на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци Синиша Симикић рекао је да је резолуција неприхватљива и да нема ни легитимитет, нити легалитет.
Према његовим ријечима, индикативно је и што резолуција долази у занимљивом историјском тренутку притисака на Републику Српску који су почели питањем преноса имовине на ниво БиХ, затим наметањем измјена Изборног закона БиХ.
“И ако буде усвојена резолуција, то неће утицати на Републику Српску. Академска заједница треба да настави да ради на истраживању истине о Одбрамбено-отаџбинском рату јер ћемо само тако приказати свијету шта се десило и да су жртве биле на свим странама”, нагласио је Симикић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
