Нема дубљих рана од јасеновачких

Света архијерејска литургија служена је у обновљеном храму Светог Илије у Млаки. Литургију су служили патријарх српски Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика липљански Јован.

У обраћању вјерницима патријарх српски Иринеј рекао је да храм Светог Илије у Млаки лежи на мученичкој земљи на којој је страдало стотине хиљада мученика само зато што су били Срби и православци.

- То је била њихова једина кривица, а зликовци су мислили да збришу с лица ове земље сав српски род и православни народ -  рекао је патријарх Иринеј.

Према његовим ријечима то је злочин већи од животињског и злочин који ни ђаво није чинио.

- Страдали су људи, жене и народ, а најтрагичиније је што су страдала невина деца. Племенита Дијана Будисављевић спасила је више од 12.000 деце, а колико је тек деце страдало то ће за народ и историју остати вечна тајна коју ће многи жељети да ублаже - рекао је патријарх српски и додао да је земља на којој се простирао логор Јасеновац натопљена крвљу и испуњена костима.

Владика липљански Јован изјавио је да ране из Јасеновца у српском народу никада неће зацијелити осим у царству небеском, јер дубљих рана у хришћанској историји тешко да је било.

Литургији је присуствовало око 200 вјерника. У својству изасланика предсједника РС Милорада Додика на литургији је био и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић. Он је најавио да ће Српска и њено руководство морално, финансијски и духовно стати иза пројекта христијанизације Јасеновца као највећег стратишта српског и других народа.

- Идеја да се обнови храм Светог Илије у Млаки као знак помена свим страдалим у Другом свјетском рату потекла је из РС и Секретаријата за вјере, који је финансијски помогао почетну обнову храма да би се у њему могло вршити богослужење - истакао је Давидовић.

Деведесетогодишња Вукосава Галић из Драгеља код Градишке сјећа се сваког момента тог кобног дана 1943. године када се тишина претворила у јаук, вику и запомагање.

- Усташе нису имале милости ни према старијим ни према дјеци. Спаљивали су, вјешали, набијали на колац и на највећим мукама убијали становнике Покозарја. Призор је био страшан, мјештани Драгеља, Цимирота, Грбаваца налазили су свуда по селу своје комшије и родбину, силоване, убијане, измасакриране и запаљене - присјећа се бака Вука.

Сјећа се комшија док их усташе убијају и пале, а њихова тијела нестају у пламену.

- Тог дана у Драгељима је владала страва и ужас. За дванаест сати колико је трајао покољ све куће су попаљене, а убијене 192 особе. Многи су завршили у логорима који су се налазили у Сиску и у Јастребарском - испричао је Ђуро Кољанин који је са пет година завршио у Јасеновцу и који ни сам не зна како је успио преживјети.

Село Млака било је у Другом свјетском рату сабирни центар логора Јасеновац за жене и дјецу са Козаре. Дневно је од глади, врућине и заразних болести умирало више од 30 дјеце. На овом подручју налази се неколико великих стратишта.

"Топола ужаса"

Министар просвјете и културе РС Горан Мутабџија јуче је у Спомен-подручју Доња Градина озваничио завршетак радова на освјетљењу "Тополе ужаса", које су са 20.000 КМ финансирали Влада РС и Министарство цивилних послова БиХ.

Уз помоћ високо постављених рефлектора "Топола ужаса" ће први пут бити видљива и ноћу, а у доњем дијелу постављене су и црвене лампе, које симболизују крв.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.