Научници краћи за два милиона КМ
Бањалука - У Републици Српској буџетска издвајања за истраживање и развој у 2014. години износила су око 4,8 милиона марака, док је ове године за ту област издвојено тек 2,9 милиона марака.
Показују то најновији подаци Завода за статистику РС, према чијој је евиденцији највише новца у овом сегменту лани додијељено за унапређење и развој високог образовања, и то око 82 одсто.
Академска заједница, стручњаци, а посебно студенти поручују да би у идућој години требало да буду изнађени начини да овој области буде додијељено више новца из буџета ако постоји жеља за развојем науке и цијелог система образовања.
Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Радослав Грујић каже да је квалитетно истраживање дуготрајан и скуп процес те да изискује већа улагања.
- У науци, односно свим сферама истраживања изузетно је скупа инфраструктура и опрема. Не говоримо о платама кадра и научника, већ о материјалној подршци коју ова област захтијева уколико желимо напредовати и стремити ка развоју - нагласио је Грујић.
Да су потребна већа издвајања за истраживање и развој у идућој години, сматра и предсједник Уније студената РС Боривој Обрадовић.
С обзиром на то да је ријеч о новцу који је намијењен за развој и истраживање, Обрадовић каже да би он требало да буде уско везан са стратешким развојним циљевима.
- Ако нам је један од стратешких циљева пољопривреда, туризам или енергетика, онда новац треба улагати и у истраживачке пројекте који ће бити у функцији развоја тих области - нагласио је Обрадовић.
Према његовим ријечима, једна земља не треба да смањује издвајање за истраживање и развој без обзира на то у каквим се економским проблемима налазила.
- У вријеме највеће рецесије од 2008. до 2012. године, Аустрија, Њемачка, Норвешка, Данска повећале су издвајање за високо образовање, док су мање новца издвајале Грчка, Шпанија, Португалија и Мађарска. Можемо видјети гдје се данас налази која од тих економија и ко је донио исправну одлуку - наводи Обрадовић.
Европска унија
Европска унија годишње издваја милијарде евра за истраживање и развој науке, а њене чланице у просјеку издвајају три одсто бруто друштвеног производа за научноистраживачки рад.
С друге стране, БиХ у те сврхе, како показују статистичке процјене, издваја испод 0,1 одсто БДП-а.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
