Јесења бразда на 69.000 хектара
БАЊАЛУКА - Јесења сјетва на ораницама у Српској у пуном је јеку, а ратари ће озимим културама ове године засијати 69.091 хектар, што је за око 2,2 одсто или 1.583 хектара мање у односу на прошлу годину.
Истакли су то у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, нагласивши да ће пшеница, као најважнија озима култура, бити посијана 43.670 хектара.
- Ратари ће ове јесени сјетвене површине под ораницама хљебног жита смањити за 1.488 хектара у односу на прошлу годину, што је процентуално мање за 3,3 одсто. Такође, и раж и зоб ће бити посијане на мање парцела, али то ће бити надокнађено у прољеће - казали су у ресорном министарству.
Према плану сјетве, пољопривредни произвођачи из Бијељене, Добоја и Градишке ове јесени су највреднији јер ће управо они обрадити највише хектара на подручју Републике Српске.
- Планирано је да на подручју Семберије буде засијано 20.161 хектар плодних ораница, у Добоју 19.400, а на равницама Градишке 13.630 хектара. Веће сјетвене површине биће засијане и на подручју Бањалуке, Приједора и Требиња - истакли су у Министарству пољопривреде.
Додали су да ће и ове године, баш као и претходних подржати пољопривреднике кроз неколико подстицајних мјера.
- Када је ријеч о подршци за сјетву, она се прије свега огледа у одобравању регресираног дизел горива и за те намјене ове године планирано је пет милиона КМ. Ту су и мјере подршке кроз подстицаје за пшеницу и друге културе које се сију у јесен - навели су у ресорном министарству.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже да временске прилике ове јесени пољопривредницима иду наруку како би сјетву успјешно привели крају.
- Сјетва мало касни, али ових дана пољопривредна механизација се може видјети на многим парцелама. Берба кукуруза и соје, иза којих се обично сије пшеница, каснила је тако да је то разлог зашто још нисмо привели крају сјетву. Услови за рад су одлични иако недостаје влаге у земљишту, али надамо се скорој киши - рекао је Маринковић.
Коментаришући смањење сјетвених површина, он је истакао да ратари имају више разлога за то.
- Већ неко вријеме и код нас и у региону, чак и цијелом свијету присутан је тренд изузетно ниских откупних цијена пшеница, тако да та житарица представља нерентабилну производњу. Такође, нема ни интересовања домаћих млинова за откуп наше пшенице јер тврде да је хљебно жито из увоза и јефтиније и квалитетније - појаснио је Маринковић и додао да су произвођачи од ресорног министра добили обећање да ће подстицаји за производњу меркантилне пшенице идуће године бити 300 КМ по хектару, наглашавајући да би таква мјера могла устабилити сјетвене површине под хљебним житом
План овогодишње јесење сјетве ( у хектарима)
Пшеница 43.670
Јечам 11.567
Тритикале 8.584
Зоб озима 2.680
Уљана репица 1.665
Раж 925
Квалитет
Стојан Маринковић каже да домаћи ратари и те како могу произвести пшеницу изузетног квалитета, али им се због ниске цијене не исплати.
- Да би добили квалитетнију пшеницу, од ове коју производимо требало би сијати такозване сорте појачиваче. Међутим, те сорте имају нешто ниже приносе, склоније су полијегању у случају временских непогода што би се морало компензовати кроз вишу цијену, али с обзиром да је цијена једнака, производња тих сорти нам се никако не исплати - појаснио је Маринковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
