Јелена Ђаковић Девић: Није вријеме за укидање мјера

Истакла је то у интервјуу за “Глас Српске” епидемиолог у Институту за јавно здравство РС Јелена Ђаковић Девић, нагласивши да Српска у протекле двије седмице биљежи пад броја новообољелих.

- Проценат позитивних креће се око 45 одсто. У болницама је примјетан благи пад броја хоспитализованих. У прошлој седмици већи број пацијената је отпуштен из болнице у односу на број пријема. Не очекујем да ће вирус нестати, али је битно да дођемо у ситуацију да болест не оптерећује здравствени систем. Иако поједини научници говоре о почетку краја пандемије, сматрам да су то више надања подгријана појавом омикрон варијанте, која у већини случајева изазива блажу клиничку слику болести - рекла је Ђаковић Девић.

ГЛАС: Иако су неки параметри повољнији и даље биљежимо двоцифрен број преминулих на дневном нивоу?

ЂАКОВИЋ ДЕВИЋ: То није добро. У епидемиолошком смислу у првој фази је повећан број обољелих, након двије седмице долази до повећања броја хоспитализованих и тек када ти параметри биљеже пад, смртност расте. И даље је висок степен преноса вируса у заједници.

ГЛАС: Да ли се епидемија помјерила на млађе и каква је клиничка слика хоспитализованих?

ЂАКОВИЋ ДЕВИЋ: Од краја децембра углавном смо међу новообољелим имали радно способно становништво, релативно млађу популацију која се више кретала, путовала, па и више славила, а тек онда је дошло до преношења вируса и на старије становништво. Старији су од самог почетка највише слушали и поштовали наша упутства и препоруке, како у примјени епидемиолошких мјера, тако и када је ријеч о вакцинацији. Почела је и школска година, тако да очекујемо већи број новообољелих међу школском дјецом. Према информацијама из домова здравља, већина пацијената има блажу клиничку форму и вирус углавном погађа горње респираторне путеве, а мање плућа. Међутим, на великом броју новообољелих увијек ће вирус доћи и до ризичних група и ту проузрокује тежу форму болести. У овом таласу имамо константан број обољелих на респиратору.

ГЛАС: Поједине земље у Европи укидају сва ограничења, да ли се и код нас размишља у том правцу? Која мјера се показала најефикаснијом, а да ли нека можда није дала ефекта?

ЂАКОВИЋ ДЕВИЋ: Земље које повлаче те потезе имају високе проценте обухвата вакцинацијом свог становништва, не само са двије, већ са три дозе, а то је нешто чиме се ми у овом тренутку не можемо похвалити. Кроз различите фазе епидемије примјењивали смо различите мјере у складу са научним подацима које смо добијали о вирусу. Велика већина мјера била је веома учинковита. Међутим, неке од њих, као што су “локдаун”, и рестриктивне мјере у вези са кретањем грађана нису одрживе. Употреба маске, дистанца, појачана хигијена и вакцинација остају приоритет. Свака од тих мјера, ако се посебно посматра, има и предности и недостатке и зато их треба примјењивати заједно.

ГЛАС: Да ли је код нас регистрована подваријанта омикрона (стелт) “невидљиви”, с обзиром на то да га има и у Србији? Шта знамо о њему?

ЂАКОВИЋ ДЕВИЋ: У вријеме погоршања епидемиолошке ситуације нисмо радили секвенционисање, тако да не можемо бити сигурни које варијанте вируса су присутне. Према епидемиолошким карактеристикама кретања инфекције, можемо закључити да омикрон преузима примат и код нас. Знамо да се ова подваријанта нешто брже шири у односу на омикрон, али не знамо да ли особе које су преболовале болест узроковану омикроном могу поново да оболе од ове подваријанте. Подаци бар за сада не показују да би се тежина клиничке слике нешто разликовала у односу на омикрон.

ГЛАС: Да ли би тај нови сој могао поново да распламса епидемију?

ЂАКОВИЋ ДЕВИЋ: Теоретски могло би доћи до пораста новообољелих, међутим треба имати у виду да карактеристике те подваријанте нису много различите у односу на сам омикрон, као што је разлика између двије варијанте, омикрона и делте.

ГЛАС: Колико је становника Српске вакцинисано?

ЂАКОВИЋ ДЕВИЋ: Око 40 одсто одраслог становништва обухваћено је имунизацијом и ту не улазе они који су вакцину примили изван граница РС, тако да је тај проценат сигурно већи. Уколико то упоредимо са земљама које имају проценат имунизације и око 80 одсто, нисмо задовољни. Бустер дозу примило је око шест одсто грађана. Сигурно имамо колективни имунитет, а тачан проценат даће студије које су у току. Вакцинација остаје најјаче оружје, јер је наука доказала да они који су вакцинисани мање оболијевају, а уколико и оболе, имају мање тешку клиничку слику.

Мутације

ГЛАС: До кад се још могу очекивати нови сојеви и подтипови короне?

ЂАКОВИЋ ДЕВИЋ: Мутације нису ништа необично у вирусологији и дешавају се од почетка ове пандемије. Нова мутација не значи нужно да ће се десити нешто лоше, али свједоци смо да одређене комбинације мутација доведу до такве структуре вируса која има већу могућност да се веже за рецепторе ћелија. Све док имамо пренос вируса, дешаваће се и мутације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.