Јасминка Вучковић, директорица Фонда “Душа дјеце”: У борби за здравље ни затворене границе нису препрека

Тим ријечима причу за “Глас Српске” о малишанима који бију највеће битке започиње директорица Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству “Душа дјеце” Јасминка Вучковић.

Иза врата малене канцеларије на трећем спрату скрило се прегршт брига, ишчекивања и још више разумијевања, подршке и саосјећања за сваку породицу која је, муком натјерана, покуцала на врата Фонда. А уз његову подршку добили су не само финансијску помоћ већ и прилику да их лијече најбољи љекари у највећим свјетским клиникама. На то је највише поносна Вучковићева док прича о сваком дјетету које је унијело посебну искру радости у њену канцеларију.

- Позитиван исход тешке операције која је трајала 21 час или било ког другог захвата не може се мјерити ни са чим, колико год коштале те операције. Живите и радите за то. Највећа је награда када вас позове породица из иностранства и схватите да се налазите у првих троје које су, оковани својим бригама, позвали да кажу како је прошло. Тада помислим да смо постигли циљ и то ми даје снагу да идем даље - прича Вучковићева.

Неколико минута прије него што смо започели разговор примила је поруку од дјевојчице која је међу првима 2018. године отишла на лијечење у Њемачку. Сазнање да су боље, да је болест заустављена или да су потпуно излијечени непроцјењиво је.

На зиду у канцеларији један посебан цртеж. На њему велико црвено срце, ријечи захвалности и двије особе. На питање знатижељне новинарске екипе Вучковићева са осмијехом почиње причу о деветогодишњем Јовану из Добоја, посебном дјечаку међу свом посебном дјецом.

- Једном приликом отишли смо у посјету Јовану и његовој породици. Тамо у њиховом дому осјетили смо посебну, невјероватну снагу. То је дјечак који је рођен са ортопедским аномалијама и често одлази на операције. Ништа га не спречава да живи, да се радује попут дјеце која немају здравствених проблема. Можда се радује и више јер зна да цијени - прича Вучковићева. Казао јој је да воли лего коцке. Иако је жељела да му поклони лего коцке свога сина, скромно је одговорио да не треба, да он има довољно и да она те коцкице сачува за своје унуке.

- Цртеж на зиду је поклон од Јована, рекао је да смо то он и ја када оздрави - додаје Вучковићева. Присјећа се и једног малог фудбалера који је морао на операцију срца. Фудбал је био његов мотив за све и он је данас здраво дијете. Имали смо красног дјечака из Бијељине, игра кошарку у инвалидским колицима. Ту је и Анита - истиче Вучковићева - дјевојчица која је на операционом столу у Истанбулу провела 21 час док је њена мајка сама, у туђем свијету, без игдје икога свога, издржала сваки секунд те операције.

- Сви они су доказ да постоји нада, а Фонд је попут алатке која помаже да се дође до циља. За нешто више од три године, колико постоји Фонд, осим мајки које су борци и издржавају неиздрживо, упознала сам и сјајне очеве који су ослонац у правом смислу ријечи - испричала је.

Пуна саосјећања и родитељске љубави, скривајући понеку сузу у оку, присјетила се и тешких тренутака који су обиљежили протеклу годину.

- Дјечак који се лијечио у Италији, нажалост, није добио своју битку и то нас је све забољело најјаче - прича Вучковићева.

Сјећа се радо и породица које се након завршених лијечења не јављају, са великим разумијевањем, свјесна да желе да забораве болест, лијечење, болнице и све што их је снашло у тешком периоду живота.

У години препуној изазова које је наметнула пандемија вируса корона Фонд “Душа дјеце” одобрио је 153 захтјева за лијечење и генетска испитивања у иностранству, за шта је издвојено 6,1 милион марака. У тренутку када су границе широм свијета биле затворене десеторо малишана из Српске било је у иностраним клиникама.

- Нисмо могли да оставимо саме ни њих ни њихове родитеље. Њима је било потребно више од онога што је правилником прописано. Уз сагласност Министарства здравља и социјалне заштите РС донијели смо правилник о проширењу финансирања како бисмо помогли у плаћању смјештаја, транспорта и набавци лијекова - казује Вучковићева захвална свима који су показали разумијевање. Иако су помоћ пружили многи, посебно је захвална конзулима БиХ у Минхену и Истанбулу, Вери Сајић и Синиши Михаиловићу, који су дјеци која су била тамо на лијечењу били на располагању.

- Можете замислити шта једној породици у туђем свијету која се бори за здравље дјетета значи када је позове конзул и пита шта им је потребно - каже Вучковићева.

Иако ријетко прича о томе, додаје да су стизали захтјеви за лијечење на износе од 110 до 840.000 евра.

- Сви заједно успјели смо да изађемо изван оквира самог финансирања лијечења и да, уколико породицама нешто запне, нађемо начин да то ријешимо. И за оне захтјеве које можда ми нисмо успјели ријешити у прошлој години ту је био Фонд здравственог осигурања РС - рекла је Вучковићева.

Показујући солидарност и разумијевање, Фонд се побринуо и за бесплатне ПЦР тестове за дјецу и родитеље, а солидарност у доба велике кризе није изостала ни с друге стране. Иако је корона зауставила све, хуманости није стала на пут, па су грађани лани издвојили нешто више новца за Фонд солидарности него годину раније, а све обавезе измирила је и Република, те већина локалних заједница. У тешком времену било је и личних донација скромних људи великог срца који су тихо и ненаметљиво, далеко од очију јавности дали своје мало за велике битке најмлађих.

Планови

Говорећи о плановима за ову годину, Јасминка Вучковић је истакла да жели да Фонд са најстаријим дневним листом у Српској “Гласом Српске” настави сарадњу која траје од 2018. године, те да и са екипом РТРС-а настави серијал прича “Снага живота”. Идеја је да обиђу веће локалне заједнице, да организују састанке и људима приближе рад Фонда. Све информације грађани ће ускоро моћи да пронађу и на интернет страници која је у изради, а када корона стане, Фонд солидарности има у плану да окупи сву своју дјецу и за њих приреди скромно дружење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.