И није српски ћутати: Удба као судба

Да буде још занимљивије тај мој пријатељ не припада грађанској струји српскога друштва, него напротив оној другој, национално освештеној и вјерујућој. Рече ми и да тако више не може, да Патријаршија није окречена 50 година, да ради ко шта хоће, не ваља па то ти је.

Искрена да будем нешто баш нисам ни повјеровала, изгледало ми некако преоштро, па можда мало и параноично, али све оно што се догађа ових дана даје му за право.

Требало је удбашким круговима у Цркви, и удбашким уредницима у медијима, којима Служба одувијек диктира текстове (а они се зову новинарима), свега неколико дана да крену у жесток обрачун са епископом захумско-херцеговачким и приморским Григоријем, због навода које је изнио у писму архијерејима и које су управо удбаши без његове сагласности пласирали у јавност.

Удба и њени новинари обрачун са епископом базирали су на двије тезе. Прва је да је владика у писму рекао то што је рекао јер жели да буде нови патријарх, а друга да се ради о расколу у СПЦ.

Сваком иоле мислећем човјеку јасно је да епископ Григорије није написао писмо да би постао патријарх, јер се патријарх тако не постаје. Као што му је јасно и то да послије овога писма нема ни више ни мање различитих ставова унутар СПЦ, него што их је било прије њега. Ријеч раскол овдје је смишљено употријебљена као најјачи адут за ширење страха међу неупућеним српским пуком.

Aли ипак највећа глупост и безобразлук који Удба на издисају покушава да пласира јесте да предсједник Србије Борис Тадић покушава да епископа Григорија "прогура" за новога патријарха, "јер му треба патријарх који ће се одрећи Косова".

Тужно, неморално и јадно је да ову поруку јавности шаљу управо они који су то исто несретно и страдално Косово давно изгубили и због чијих глупости и промашаја Србија данас води страшну и нимало лаку дипломатску битку. Још тужније је што овако плитку и безобразну тезу изричу они који немају храбрости да се именују. Неименовани против именованог владике. Помислити при том, како сугеришу неименовани, да иза свега стоји митрополит Aмфилохије смишљено је варање трага. Јер неименовани никада није онај на којега те Удба наводи да помислиш. Нити је митрополит глуп, нити је против сређивања стања у цркви, нити је кукавица да се не именује.

Под лажним плаштом одбране живога свеца, патријарха српског Павла, који је знао и умио док је био у снази да се одупре таквим манипулаторима, они данас сакривени иза неименованих извора дијеле лекције моралности народу којег су својим дјеловањем довели на најнижу тачку људског достојанства у његовој историји. Народу којег због њих и њиховог неименованог "патриотског" дјеловања данас зову злочинцима. Народу који је послије јеврејској највећа жртва геноцида у Европи 20. вијека, а данас га због њих и њихове "патриотске борбе" зову геноцидним.

Онда тако неименовани сецирају дио по дио писма (које су зато и дали у јавност) онога који га је потписао именом и стао иза њега својим моралом.

Сви они који су на својој кожи осјетили дјеловање Удбе знају да на томе неће стати. Дискредитација ће наравно ићи даље, лична и морална. Јер када се са Удбом завадиш увијек ти се исто пише, ко у "Проклетој авлији" кажу да ти се мајка о злочинца очешала и да си и ти злочинац. Онда те назову издајником, пришију ти редовно неку страну службу најчешће ЦИA. Онда ти нађу неколико љубавника, бивших и будућих жена, ванбрачне дјеце и шта све већ не. И на крају си сретан ако те прогласе лудим и такав глас за тобом разашаљу да те вјерно прати када год закуцаш на врата да потражиш неки посао и мало хљеба. Aли добро си прошао, јер ако си луд одустали су од другог сценарија - да те убију.

Управо због свега тога, већ од дана убиства Зорана Ђинђића, кога су прво годинама дискредитовали удбашки медији, а докрајчиле удбашке убице, јасно је да је хитно неопходно извршити протјеривање Удбе из српског друштва, прије свега из медија, а онда и из цркве. То је једини лијек за коначно оздрављење. Зар није и Господ наш Исус Христ мачем добро од зла дијелио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.