Хранитељи ослонац у тешким временима

Данијела Бајић
Хранитељи ослонац у тешким временима

БАЊАЛУКА - Топли дом и ослонац у тешким временима лани је у хранитељским породицама пронашло 220 дјеце, што је за 37 више у односу на годину раније.

Према подацима прикупљеним из центара за социјални рад, а којим располаже Министарство здравља и социјалне заштите РС, лани је у Српској било 137 хранитељских породица за малољетне, док је бригу о 183 дјеце годину раније водило 132 хранитеља.

Без родитељског старања у Српској лани је било 278 дјеце, а у министарству истичу да у просјеку нешто више од 60 одсто дјеце без родитељског старања буде смјештено у хранитељске породице.

- Хранитељске породице брину о дјеци и помаже им у остваривању њихових права и извршавању обавеза - истакли су у овом министарству.

Додали су да нека дјеца која су смјештена у хранитељске породице имају своје биолошке породице, али су из различитих разлога тренутно изузета из њих, често до оснаживања саме породице и повратка, док о појединим малишанима хранитељи брину и више година.

Према ријечима директорице Центра за социјални рад Бањалука Ирене Јолџић, у граду на Врбасу крајем прошле године биле су 34 хранитељске породице, код којих је смјештено 40 малољетника.

- Првенствено нам се јављају млади парови које желе да усвоје дијете, међутим, због дуготрајне процедуре из разлога што нема дјеце која се законски могу усвојити, предлажемо им да се пријаве за хранитељство, за које сваке године организујемо обуку - казала је Јолџићева.

Додала је да на подручју Бањалуке има интересовања и за хранитеље одраслих особа, најчешће старије животне доби о којима нема ко да брине.

Шеф Одсјека за заштиту дјеце и омладине у добојском Центру за социјални рад Биљана Гојковић казала је да је у том граду тренутно у хранитељске породице смјештено 12 дјеце, од чега је двоје пунољетно.

- Троје дјеце се налази у специјализованом хранитељству. То је отприлике као и претходне године - казала је Гојковићева.

Руководилац Одјељења за социјалну заштиту у Центру за социјални рад Бијељина Мила Стојановић каже да је број хранитеља и дјеце збринуте у таквим породицама на подручју Семберије све мањи.

- Због свега што се дешава у друштву и страха интересовање за хранитељством у посљедње вријеме код нас је све мање - казала је Стојановићева.

Хранитељи који брину о малишанима, истиче она, траже помоћ стручњака.

- Није ријеткост да одустају од хранитељства и дјецу враћају у дом, иако то никако није добро за дијете. С друге стране, и дјеца су све захтјевнија, посебно малишани из ризичних породица из којих их издвајамо - рекла је Стојановићева и додала да бити хранитељ у овом тренутку јесте тешко, али истовремено веома је важно и хумано бринути о дјетету које с биолошким родитељима није осјетило чари породице и заједништва.

Накнада за рад хранитеља по кориснику износи 25 одсто од просјечне нето плате у РС остварене у претходној години те трошкова за издржавање корисника који се утврђују у износу од 60 одсто од просјечне цијене смјештаја у установу социјалне заштите чији је оснивач Влада РС, што износи 507 КМ.

Усвајање

Према подацима центара за социјални рад, а којима располаже Министарство здравља и социјалне заштите РС, прошле године је било пет заснованих потпуних усвојења и два непотпуна усвојења.

- У 2021. години није било заснованих потпуних усвојења, док су забиљежена три заснована непотпуна усвојења. Годину раније су забиљежена четири заснована потпуна усвојења, као и пет непотпуних - истакли су у министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана