Градитељи не маре за закон
Бањалука - Локалне заједнице у Српској немају прецизне податке о "дивљим" грађевинама, а судећи према малом броју захтјева за легализацију који стижу на адресе градских управа, ни нова шанса дата прошле године није подстакла несавјесне градитеље да озаконе своје објекте.
Градитељи илегалних кућа, којих је, према ранијим процјенама, било око 80.000 у РС, имали су рок до краја 2016. да озаконе градњу, а захтјев је до истека тог рока поднесен за 70 одсто грађевина. Они који нису искористили олакшице да то учине у предвиђеном року добили су у јулу прошле године нову шансу након што је усвојен нови Закон о легализацији бесправно изграђених објеката, којим, за разлику од ранијих прописа, када су градитељи имали крајњи рок за легализацију, тај рок није дефинисан. Прописано је да висину накнаде и ренте утврђују општине и градови.
У Градској управи Бањалука кажу да није могуће прецизно утврдити број нелегалних објеката на подручју града, као ни проценат смањења тог броја.
- Од ступања на снагу новог Закона о легализацији мјесечно смо имали око 60 захтјева за легализацију, док је од почетка ове године мјесечни просјек пао на 50 захтјева - рекли су у Градској управи.
Додају да не постоји евиденција нелегално изграђених објеката, већ само сазнање о нелегалним објектима за које је поднесен захтјев за легализацију или нелегалним објектима за које је покренут инспекцијски поступак.
Према процјенама надлежних у Градишци, у најмлађем граду Српске је око 5.000 "дивљих" грађевина.
- Од када су на снази нови прописи запримљен је свега 161 захтјев за легализацију. Процјена је да је број нелегалних објеката смањен за око 20 одсто у односу на стање прије доношења нових законских рјешења. С обзиром на то да је легализација новим законским рјешењем постала трајни процес, број захтјева на мјесечном нивоу је смањен. У просјеку мјесечно запримимо петнаестак захтјева за легализацију - истакли су у Градишци.
У Градској управи Бијељина истичу да је у посљедња три мјесеца примљено 106 захтјева за легализацију грађевина.
Начелница Одјељења за просторно уређење у Приједору Мирјана Комљеновић истиче за "Глас Српске" да је од доношења новог закона примљено око 340 захтјева за издавање накнадних локацијских услова и око 80 захтјева за издавање накнадне грађевинске дозволе, те да је годишњи проценат смањења броја "дивљих" грађевина свега 1,5 одсто.
- Мјесечно добијемо свега шест или седам захтјева - рекла је Комљеновићева и додала да се претпоставља да је у Приједору још око 5.000 нелегалних грађевина. Судбину ових локалних заједница дијели и Зворник, гдје мјесечно петнаестак грађана поднесе захтјев да озакони градњу.
- Поступке коче неријешени имовинско-правни односи и релативно дуги и обимни процеси успостављања катастра непокретности и немогућност откупа земљишта у државној имовини мимо граница градског грађевинског земљишта - истакли су у Градској управи Зворник.
Расељена лица
Према подацима Градске управе Зворник, већина нелегалних грађевина у том граду изграђена је за смјештај расељених лица.
- Мали удио у бесправној изградњи чине доградње или надоградње у оквиру изградње стамбених и стамбено-пословних објеката за комерцијалне сврхе - навели су у Градској управи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
